Међу добитницима награда нашла се и Грочанка Светлана Урошевић, председница хуманитарне организације „Чаролија Пепељуга 21. века и пријатељи“
Контактирали смо Светлану, поводом награде, а ево шта је она рекла за наш портал:
-Хвала на лепим жељама и честиткама. Било је заиста прелеп осећај схватити да сте добили награду и да сте у друштву људи који су махом лекари, здравствени радници, полицајци, ватрогасци, пилоти. Прелеп осећај да држите у руци Победника Београда, као и сва та енергија којом зраче људи који су били на својим задацима у једном тешком времену. Најлепши тренутак је ипак било чути своје име међу херојима Београда. Првог дана сам се пријавила као добровољац без размишљања. Сећам се да сам мами рекла „ ја сам сада потребна народу биће тешко али то је мој позив и моја морална обавеза“ и тако је и било. Мама ме је свако јутро пратила са речима са срећом сине.
Организовала сам транспорт хране угроженим категоријама становништва на целој територији општине Гроцка. Позвала сам људе да се распитају ко жели да се пријави и у року од пола сата имала сам довољан број . Поред транспорта, имала сам част да једног деку обилазим сваког дана јер је остао сам а метастазе су биле у завршној фази. Посветила сам се да ти његови дани буди достојанствени његове старости јер је остао заборављен од најрођенијих. Његов одлазак ми је заиста променио поглед на живот. Такође сам радила акције преко моје хум.орг. „Чаролија Пепељуга 21 века и пријатељи“ за људе у Гроцкој и Кајтасову. Донирала сам намештај и спасила пар животиња. Нисам се плашила за свој живот јер сам као саветница у РЦ СИТС прошла обуке и знам како да заштитим себе и друге. Сад, да ли је то храброст или лудост не знам али то је мој елемент, мој позив, обавеза и ту нема премишљања . Добила сам и награду од компаније ЛАВ пре пар година ,,БУДИ ПОНОСАН НА СВОЈЕ ТРАГОВЕ,, тако да сходно њој трудим се да будем лав.
Колико сам ја разумела комисија је добила доста пријава, позива од стране људи, за које ја не знам ко су, а који су тражили да будем једна од хероја. Два писма су их посебно дирнула, те је донета оваква одлука . Ја се захваљујем свима на том чину. Данас су стизале честитке из иностранства, људи тамо више знају и прате моје успехе него овде, али навикла сам. Неколико људи из Гроцке је поделило срећу , те ми је анонимно стигао букет са најлепшим жељама да наставим свој рад . Тај чин ме је расплакало колико је био диван .
Нисам имала ни један слободан дан од првог дана ванредног стања до данас, преморена сам и желим да узмем једно пар дана за себе јер немам снаге више. Пре два дана, када сам примила награду као један од Хероја Београда мислим да ме је“ све стигло“ и да заслужујем мало одмора. Више се нећу бавити сакупљањем секундарним сировина, на радост мојих најближих. Ипак сам ја дама и доста је било од мене. Нисам се обогатила, знам да ме многи жале због тога а и ја жалим њих, па смо на истом. Мени су секундарне сировине пружиле и доброг и лошег и захвална сам им на свему, али доста је више. Желим да уживам мало у овом остатку живота јер од човека кад оде не остаје ништа, сем онога што уради иза себе. Оно што радиш одјекује вечношћу а тело је само оклоп.
За крај, рећи ћу да је једино пропуштен потез, доделе ове часне и заслужене награде Хероји Београда, то што нисмо имали могућност да се захвалимо. Ја ћу то учинити сада. Захваљујем се општини Гроцка на указаном поверењу, да организујем све што је требало око транспорта хране, зато што су увек давали логистику, заштиту за људе који су били волонтери. Награда треба да буде посвећена свој деци која нису заборавили своје родитеље. Посебно се захваљујем мами Добрили и тати јер су ми подарили највеће богатство, а то је љубав, морални кодекс и храброст. Волите и чувајте своје родитеље јер од њих већих пријатеља тешко да ћете имати. Живите дуго здраво и напредујте, изјавила је Светлана Урошевић за Жиг инфо.
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић
