На брдовитом Балкану је штошта могуће, па и да људима изнад глава поставе далеководе. Да је шала, била би лоша, али нажалост није.
Иако су још пре десетак година добили грађевинске и употребне дозволе, грађани једног дела Ритопека у београдској општини Гроцка, принуђени су да живе у страху од далековода који им је постављен изнад глава, такође са свим валидним дозволама и у складу са предвиђеном процедуром.
На брдовитом Балкану је штошта могуће, па и да људима изнад глава поставе далеководе. Да је шала, била би лоша, али нажалост није. Премда је нешто попут тога у свету непојмљиво, код нас је ето могуће и то није никакав преседан, нити један издвојен пример људске непромишљености. Само на територији Београда, више од 26 посто далековода налази се у непосредној близини кућа, чиме је угрожен и сам електроенергетски систем, али и оно много важније, људски животи.
Жице прете деци
Вероватно да не постоји довољно мала мера којом би се дао израчунати степен заинтересованости за свој посао оних који су одлучивали о издавању грађевинских дозвола и за куће и за далеководе, али какве то сад има везе. Па неће они ту да живе, него неко кога и не познају. Неће њиховој деци претити опасност.
Да иронија буде већа, у Србији се годинама зидало без икаквих дозвола и дан-данас се то чини, али јунаци ове приче у Ритопеку и деловима Винче једни су од ретких у том крају који те дозволе имају. Неки су их прибавили још пре десетак година у редовној процедури, неки тек недавно у поступку легализације, али имају и још увек су им валидне. Па ипак, тих петнаестак домаћинстава који у просеку броје по пет чланова, међу којима и ситне деце, сада живе живот под високим напоном.
„Све своје обавезе према општини смо испунили. Поштујући законом предвиђену процедуру, извадили смо и грађевинске и употребне дозволе, а погледајте шта нас је сада снашло. Шта ћемо тек да радимо кад дође зима па кад нам се са ових жица над главама надвију леденице? Како ћемо да одведемо децу до школе и како уопште да их пустимо да изађу из кућа“, прићали су мештани за медије.
А да је заиста тако, потврдили су и надлежни у општини Гроцка. Кажу, кад су дозволе издаване, главни критеријум да ли се на некој парцели може градити или не био је генерални план града, а у њему тада није било говора о овоме, нити се знало да ће баш туда проћи траса далековода.
Узалуд протестовали, третирали их као зликовце
Протестовали су мештани Радмиловца (Винче) и Ритопека због изградње далековода. Тада их нико од општинских челника Гроцке није посетио, нити им је одговарао на питање. Грађани су, после више неодговарања надлежни, решили да протест радикализују, те су блокирали пут на уласку у винчанску депонију. За тих пет дана блокаде, називани су свакаквим именима и стављан им је епитет да због њих прети зараза по Београду, јер нема где да се одложи смеће. Након вишедневних протеста, полиција их је насилно уклонила са блокада. Од представника општине Гроцка, нико није реаговао.
Дана 12.05.2014. полиција је прекинула миран протест грађана Винче и ђубре је прошло. Голоруки грађани, жене и деца супротставили су се кордону полиције са молбом да их неко чује од надлежних, да им неко објасни зашто ће изнад њихове школе од 2500. ђака и њихових кућа проћи далековод изузетно високог нивоа штетног зрачења, зашто ин нико о томе није обавестио кад су насељавали ово подручје, легализовали куће, плаћали порезе и планирали будућност са децом…Нико им се није обратио. Нико од новинара није био присутан да забележи ово дешавање. Цензурисани извештаји јавност су већ данима обавештавали само о шачици људи која држи Београд таоцима… а заправо су жртве управо Београдска деца Винче и Радмиловца.
Како су их спречили у блокади депоније у Винчи, покушали су мештани да протестују у свом крају, али и то је било узалуд. Кордони полиције добили су наредбу да ако треба и ухапсе оног ко се побуни што ће у његовом дворишту „нићи“ стуб за далековод.
Све је по закону
И док струјне жице злокобно зује и прете деци и одраслима који ту легално станују, прво следеће што здрав разум сугерише, је доћи до онога ко их је ту поставио. Са друге стране, међутим и у Електродистрибуцији имају спреман одговор на питање откуд им тако генијална идеја да људима тик изнад глава постављају и граде далеководе.
Једноставно, и они за то имају све неопходне дозволе и кажу да су поштовали све важеће процедуре. Осим тога, уверавају у ЕДБ-у, да је фактор безбедности у овом случају, знатно већи него што је уобичајено и него што то налажу правила у Европској унији и Светској здравственој организацији.
Уместо неопходних 50, фактор безбедности је 125, тако да грађани који живе у близини ових далековода, наводно не би требало да брину за своје здравље, што је потврдило и надлежно министарство давањем сагласности на студију о процени утицаја на животну средину. Исувише слаба утеха за људе који тамо живе, рекло би се.
Дакле, све је по прописима, само што ту неко није нормалан. Прво што некоме пада на памет је да неко ко је ове дозволе давао, претходно уопште није излазио на терен, јер да јесте, видео би да је ту никло читаво насеље и да ту живе људи те их ваљда не би требало покривати струјом. Или је можда неко био толико безобразан, да је такву ситницу намерно пренебрегао, па упркос свему одлучио да туда ипак “протера аутобус”.
Расељавање једино решење
Ако у време када су издаване дозволе за градњу кућа на тим парцелама у генералном плану града заиста није било трасе далековода, онда се поставља питање на који се закон позивао тај ко је дозволио да им се изнад глава пусти струја.
Али, тиме ће се бавити надлежни суд јер је он једина нада за решење животног проблема ових људи. У сваком случају, јасно је да ствар није безазлена и да пропуст који је овде направио неко од надлежних, неће бити баш лако решити, а неће бити ни јефтино.
С једне стране, шансе да се далековод премести су равне шансама да Србија освоји прво место на европском фудбалском првенству на које се није пласирала, а са друге, становници ових кућа не могу решити свој проблем тако што ће их некоме продати јер никоме не би пало на памет да их купи са оваквом фалинком. Чини се да је расељење једино решење, а то ће богами да кошта.
Грађани су се организовали, стигли су и до Стразбура, а што се односа надлежних према њима тиче, и стари и нови су у фазону Шурде: „А и то ме заболе!“
Приредио:
Жељко Маторчевић/Архива/Алџазира
