Насеље Ритопек, крај Дунава, је на само 40-ак минута вожње од Београда, али мештани још увек немају водоводну мрежу. Од пре пар година београдски водовод им воду доставља цистернама. Дешава се да, уколико се благовремено не пријаве за доставу, славине буду суве и данима.
Човек путује на месец, роботи су почели да замењују људе, али вода није стигла у Ритопек. У насељу крај Дунава, друге по величини реке у Европи, празне славине а вода се неретко носи балонима. Не са реке, већ од комшија или других људи добре воље.
„Имам троје деце, супругу, мајку, шесточлана породица. Немам ни кап воде“, прича нам Боро Дудић из овог места.
Мештани Ритопека кажу да њихова битка за воду у цевима, до домаћинстава, траје четрдесет година. Населили су се вођени надом, али и обећањима да ће је добити. Памте и време када су воду плаћали 100 или 200 марака. Последњих година је добијају бесплатно од Водовода Београд – у цистернама.
Боро Дудић каже да црева морају да имају и развлаче их сами. „Они стану. Имају једноставно 15-20 минута да сачекају. У случају да се ми не снађемо за тих 15-20 минута, они окрећу ту исту цистерну, враћају се код другог мештанина, комшије којима је некако ближи прилаз, где могу да источе воду и настављају даље“, објашњава.
Он је, у тренутку када га је екипа Н1 обишла, рекао да је то био седми дан без воде у његовој кући. Захваљујући комшијама чији базени још нису празни, могао је да напуни који балон.
Током зимских дана цистерна не може да се приближи до свих домаћинстава. Зато стално гледају у небо.
„На неких двеста метара од куће паркирам аутомобил, ручно, узбрдо носим ту воду балонима. У случају да ми комшија у том моменту има воду, они ми изађу у сусрет, наточе ми. Ако немају ја ујутру, поподне, увече… Мајка, супруга, ко како стигне доноси воду. Ту воду морамо да сипамо у вангле да би грејали воду за купање, за основну хигијену“, истиче Дудић.
Из београдског Водовода кажу да воду достављају редовно али да су проблеми могући током зиме:
„Пијаћа вода се испоручује ауто-цистернама, које су свакодневно (од четири до пет) обезбеђене и распоређене по наведеном насељу. Услед немогућности да ауто-цистерне нормално функционишу на ниским температурама, током суботе 16, недеље 17. и понедељка 18. јануара, оне нису биле доступне потрошачима у насељу Ритопек“.
Није, каже Дудић, много лакше ни лети. Вода коју добију траје 15-ак дана, а ако се на време не пријаве за доставу без исте могу остати данима.
„А они, ако су у гужви, кажу нам добићете воду кроз пет, седам, десет дана што ми не можемо да издржимо ако останемо без воде тог дана… Следећих седам до десет дана ми не можемо једноставно издржати без воде, исто тако онда и лети се сналазимо“, додаје.
У Ритопеку обећањима више не верују, кажу много их је било протеклих деценија. Последње је стигло од заменика градоначелника Београда Горана Весића који је рекао да ће већи део Ритопека имати воду до новембра ове године. Остало је да чекају и тај рок.
