У Србији живи 76.435 мушкараца који сами гаје децу
Када су на свет дошле његове ћерке близнакиње Јована и Јелена, Ђорђе Станисављев искрено је веровао да ће рођење девојчица ставити тачку на дугогодишње брачне свађе. Нада овог оца није дуго потрајала – девојчице су имале свега три месеца када је његова супруга једноставно отишла, не осврнувши се на пелене које су се сушиле у дворишту и на једноипогодишњег сина Стефана који је тада правио прве кораке. Од мештана Зрењанина чуо је да мајка његове деце сада има другу породицу.
Када је његова супруга заувек отишла из живота ове породице, Ђорђе је морао да да отказ, јер је било немогуће гајити три бебе без ичије помоћи. Сваког месеца он изнова решава једначину са неколико непознатих – како да од 30.000 динара, колико добија на име дечјег и родитељског додатка, прехрани троје малишана којима, уз то, за свако ново годишње доба треба и нова одећа и обућа. Труди се да Јована, Јелена и Ђорђе буду сити, чисти и уредни, да им се нико не подсмева и да се „на њима не види да их гаји један пар руку“.
– Јесте тешко, али мора да се гура! Знам да су моја деца ускраћена за хиљаду ствари која чине саставни део детињства њихових вршњака, али мени је најважније да су она здрава и насмејана. Иако су мали, они су прилично самостални у односу на осталу децу, па се дешава да мој Стефан каже да ће причувати сестре док ја одем до комшије. Трудим се да не размишљам пуно унапред и да се не оптерећујем бригама како ћу финансијски да издржим њихов полазак у школу. Када близнакиње буду напуниле две године, на нашу адресу престаће да стиже родитељски додатак па ћу морати да тражим неки сигуран посао. Надам се да ће мој послодавац имати разумевања да не могу да радим по сменама – прича овај храбри тата.
Ђорђе Станисављев један је од 76.435 очева у нашој земљи који сами одгајају децу. Иако је самохрано родитељство углавном женског пола – у Србији 291.522 мајке саме гаје децу – расте број очева који након развода постају старатељи. Подаци Републичког завода за статистику сведоче да је у протеклој години сваки четврти разведени отац добио старатељство над малишанима, што чини значајан пораст у односу на претходне године у којој је тек сваки седми или осми отац из бракоразводне парнице излазио као самохрани родитељ.
Говор бројки и слова сведочи да највећи број тата који сами гаје децу живи у региону Шумадије и западне Србије – 20.287, а потом у Војводини у којој их има 19.906. У београдском региону има 18.687 очева, а најмање њих, 17.555, одгаја малишане у региону јужне и источне Србије.
И Горан Филипов (34) један је од очева којима се развод десио док је правио планове за будућност своје седмочлане породице – два сина и три кћерке. У моменту када је његова бивша супруга решила да стави тачку на заједнички живот, најмлађи син имао је осам месеци. Данас има пет година и не памти мајчин лик.
Горан је у међувремену савладао све лекције родитељства – научио је како се мењају пелене, где да нађе замену за мајчино млеко, који су важни датуми у календару вакцинација, како да решава дечје проблеме с вршњацима… У шали каже да сада поново иде у школу и савладава школско градиво од првог до петог разреда. Његово најмлађе дете има пет, а најстарије једанаест година.
На питање – како носи претежак терет самохраног родитељства, Горан једноставно каже:
– Како морам! Схватио сам да су моја деца моја брига и трудим се да рођаке и пријатеље не оптерећујем својим родитељским проблемима. Моја бивша супруга ни на један начин не учествује у родитељству, иако је суд одредио када треба да виђа децу и колико новца треба да даје за њихово издржавање. Моја мајка причува малишане када ја идем на посао, али деца су заиста добра, пазе једни на друге и не захтевају неку превелику пажњу – прича Горан Филипов, који нема стална примања и прихвата сваки посао „на црно“ како би прехранио своје малишане.
– Зрењанински бајкери нам сваке Нове године доносе пакетиће, а чланови „Ротари клуба“ с времена на време пошаљу храну. А рођаци и пријатељи? Ма, свако има своју муку – тужно закључује Горан.
