Одређена решења у Нацрту закона о полицији била би корак уназад, а не корак унапред у самосталности тужилаштва, оцењује Предраг Миловановић члан Удружења тужилаца у Маркер разговору.
„Оно што покушавамо да поправимо кроз уставне амандмане и законе о правосуђу, закон о полицији, уколико се усвоји овакав, могао би да буде регресиван у том смислу“, истиче Миловановић за Инсајдер телевизију.
Одређене одредбе, како додаје, миришу и да су супротне Уставу и кровном Закону о кривичном поступку.
„Закон о кривичном поступку предвиђа врло јасно који су то случајеви када се може ући са налогом и без налога суда у нечији стан. Полиција иницира, тужилац размотри да ли има основа и ставља предлог судији за издавање сагласности. Уколико би полиција самостално одлучивала о томе, то би урушило самосталност тужиоца јер сада тужилац пре свега мери да ли постоје околности које дозвољавају улазак у нечији стан“, објашњава Миловановић.
Додаје да су садашња решења и та да тужилац може вратити иницијативу полиције за улазак у нечији стан уколико се не испуне одређени услови.
„Уосталом, ту се препознаје та координација између тужиоца и полиције, где ви кажете, чекајте није нам довољно, потребно нам је још нешто од доказа. Значи, ако тражимо оружје или дрогу, шта је још потребно од индикатива да би сте ушли у нечији стан. Наравно, постоје и одредбе када улазимо и без налога суда али оне су врло рестриктивне“, каже Миловановић и додаје да му се чини да би зато било знатно мудрије када би јавна расправа о новом закону о полицији била дужа и транспарентнија.
„Стварне контроле тужилаштва над полицијом нема“
Према закону, тужилац води истрагу, а полиција му у томе помаже. Међутим, како истиче тужилац Миловановић, стварне контрола тужилаштва над полицијом тренутно нема.
„Ви немате адекватне мере како можете да санкционишете непоступање полиције у неком случају. И то је оно што се да видети у неким предметима где такође постоји будно око јавности да се игра некакав пинг понг између тужилаштва и полиције, где се пребацује терет одговорности“, додаје Миловановић.
Он истиче да тужилац може и сам да прикупља доказе, а да за оне доказе које не може тада му је потребан оперативан рад полиције.
„Полиција заиста треба да представља очи, руке, уши, ноге тужиоца на терену. Мислим да постоји могућност да се кроз законе та сарадња полиције и тужилаштва унапреди и то на начин када би тужилаштво могло да утиче на одређена кадровска решења, при чему мислим на криминалистичку полицију јер са њима најнепосредније сарађујете“, објашњава Миловановић.
Јер, сада, како додаје, имате ситуацију да су то две фирме у коме полицајац одговара за свој рад свом непосредно надређеном старешини, а не тужиоцу.
Одговарајући на питање да ли је било слуха у полицији за тај предлог, тужилац истиче да је његов утисак да још није сазрела та идеја у друштву али да то не значи да, ако се буде јавно заговарала, она једног дана неће сазрети.
Миловановић: Поплава захтева за изузеће показује мањкавост система
Захтев за изузеће поступајућег тужиоца је легално средство, а колико је легитимно у рукама одбране, то је питање за њих, каже Миловановић који је и поступајући тужилац у случају паљења куће новинару из Гроцке чије је изузеће захтевано прошле недеље.
Ипак, како истиче, утисак је да су захтеви за изузећа постали тренд који показује болећивост система.
„Захтев за изузеће поступајућег тужиоца је процесни институт који предвиђа закон и он као такав служи као мембрана уколико постоји сумња у пристрасност. Нажалост танка је та граница између употребе и злоупотребе права. Тако да ми имамо поплаву, односно тренд тражења изузећа у неким предметима значајним за јавност где се показују мањкавости и слабости система“, каже Миловановић члан Удружења тужилаца и Државног већа тужилаца.
Подсетимо, у четвртак је поновљено суђење за паљење куће новинара Милана Јовановића одложено за средину јануара због захтева одбране за изузеће тужиоца Предрага Миловановића.
Првостепени поступак завршен је у фебруару прошле године, а судија је у завршним речима рекао да је током поступка прошао „трновит пут“.
Од самог почетка суђења, одбрана је тражила изузећа и судија и тужиоца. Заменику јавног тужиоца Предрагу Миловановићу је чак у једном тренутку првооптужени и претио.
На претње оптуженог тужиоцу у случају паљења куће новинару изостала реакција врха тужилаштва
Говорећи о претњама у судници, Предраг Миловановић у Маркер разговору каже да тада није постојала адекватна реакција врха тужилаштва.
„Реаговала су струковна удружења и медији који највише прате тај случај. Ако гледамо закон, ту је могао да се огласи и Повереник за самосталност по службеној дужности, али и Републички тужилац са снагом свог ауторитета је свакако могао да иступи у јавност и да каже то што је изречено у судници било неприхватљиво, јер је изашао из функције одбране, и да то јесте један вид непримереног утицаја“, додаје Миловановић у разговору за телевизију Инсајдер.
Говорећи о томе шта би био притисак на тужиоца тачно, Миловановић истиче да је стручна анализа поступања неког тужиоца допуштена али само уколико је у домену професионалне критике.
Како истиче, недозвољени притисак на тужиоце не врше само медији већ и политички чиниоци као и јавни делатници.
„Уосталом, сведоци смо тога у нашој модерни како то изгледа из парламента вршити притисак или са неког екрана па упућивати одређене поруке. Дакле, и политичари и ту могу бити и позициони и опозициони политичари. Оно што је опасније када говоримо о притисцима јесте онај интерни, онај унутрашњи притисак. Он је подмуклији, латентнији, њега не видите и то је та хијерархија. Притисак се заправо слива кроз одређене тачке у тој пирамиди од врха па на доле. И то јесте један вид притиска где дођете до поступајућег тужиоца и отприлике имате некакав усмени налог по коме ви треба да поступате“, објашава тужилац Миловановић.
„Уставни амандмани дају личну аутономију тужиоцима“
Говорећи о уставним изменама у делу правосуђа које предвиђају укидање заменика тужиоца, Миловановић је истакао да ће оне, за почетак у нормативним оквирима, а очекује и у пракси, унапредити положај заменика јавног тужиоца.
„То није шминка, то није игра речју у којој сте избацили неки префикс. Дакле, заменици ће бити и власници својих функција односно више неће бити опуномоћници или сурогати својих руководилаца него ће бити изворни функционери. То ће им дати дакако више самосталности, односно на плану личне аутономије добићемо другачије тужиоце“, рекао је Миловановић.
