Данас се навршава десет година од смрти бившег председника Србије и Југославије, хашког оптуженика Слободана Милошевића.
Милошевић је умро од инфаркта у притвору Трибунала у Хагу, током суђења за ратне злочине и злочине против човечности на Косову и у Хрватској, и за геноцид у Босни и Херцеговини.
Пошто градске и државне власти нису дале дозволе које су тражили породица и високи функционери Социјалистичке партије Србије (СПС) да се Милошевић сахрани у Београду уз државне почасти, сахрањен је у дворишту породичне куће своје супруге Мирјане Марковић у Пожаревцу.
После вишечасовног опроштаја и говора у Београду и Пожаревцу, сахрана је обављена у сумрак. Сахрани која је протекла без верског обреда, није присуствовао нико од чланова најуже породице, јер, како су навели, нису добили довољне гаранције за своју безбедност.
Обилазак гроба на десету годишњицу смрти медијима су најавили Покрет социјалиста на челу са лидером странке Александром Вулином и лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ.
Милошевићева супруга Мирјана Марковић напустила је земљу 23. фебруара 2003, а син Марко је отишао одмах пошто је Милошевић 5. октобра 2000. био принуђен да призна пораз на изборима за председника СР Југославије. Обоје данас живе у Русији, а кћерка Марија у Црној Гори.
Мирјани Марковић се суди у одсуству због злоупотребе службеног положаја и за њом је расписана потерница.
Она се данас у „Новостима“ огласила поводом годишњице смрти свога мужа.
Потерница је била расписана и за Марком Милошевићем, коме се, такође, у одсуству, судило у Пожаревцу по тужби тројице „отпораша“, али је у међувремену ослобођен свих оптужби због апсолутне застарелости.
Сахрани су присуствовали највиши функционери СПС-а, изузев потоњег председника социјалиста Ивице Дачића, као и тадашњи заменик председника СРС-а Томислав Николић, председник руске Комунистичке партије Генадиј Зјуганов, посланик Думе Сергеј Бабурин и генерал Леонид Ивашов, као и бивши амерички државни тужилац Ремзи Кларк.
Тело Слободана Милошевића допремљено је из Хага у Београд 15. марта 2006, а наредног дана ковчег с телом је био изложен у Музеју „25.мај“, у оквиру музејског комплекса у београдском насељу Дедиње.
Хиљаде људи су прошле поред ковчега. Истог дана се више десетина хиљада присталица бившег председника Србије и Југославије окупило испред Народне скупштине у центру Београда, где је на бини био изложен ковчег с његовим телом.
Камен-међаш Милошевићеве каријере од којег је почела његова, више од деценије дуга неприкосновена владавина, јесте говор 28. јуна 1989. на Газиместану, на Косову, на прослави 600 година Косовске битке којој је присуствовало око милион људи.
Убрзо је уследио распад СФРЈ, прво кратки словеначки рат, па два разорна у Хрватској и БиХ, и на крају сукоб на Косову и НАТО бомбардовање СР Југославије.
Био је неприкосновени лидер Социјалистичке партије Србије (СПС), два пута председник Србије, а потом председник СР Југославије.
Десетогодишња аутократска владавина Слободана Милошевића завршена је 2000. године победом кандидата удружене Демократске опозиције Србије (ДОС) Војислава Коштунице на изборима за председника СРЈ.
После победе ДОС-а на тим изборима 24. септембра 2000, не желећи да призна пораз, СПС и њен лидер су изазвали постизборну кризу која је запретила грађанским ратом у Србији. Криза је окончана 5. октобра после масовних демонстрација грађана широм Србије.
Ухапшен је 1. априла 2001. због злоупотребе службеног положаја, непуних шест месеци пошто је окончана његова владавина.
У мају 1999, у току НАТО бомбардовања, Трибунал у Хагу је подигао оптужницу против Милошевића због злочина током сукоба на Косову, а две године касније и оптужницу због злочина у Хрватској. Крајем 2001. оптужен је и за геноцид над Муслиманима и Хрватима у БиХ.
На основу Уредбе Владе Србије, Милошевић је Трибуналу изручен 28. јуна 2001, тачно 12 година после говора на Газиместану. Суђење Милошевићу у Хагу почело је 12. фебруара 2002. године.
СПС чији је он лидер био од оснивања, поново се вратила на власт у јулу 2008. када је формирана коалициона влада премијера Мирка Цветковића у којој је СПС добио четири министарска места, а лидер странке Ивица Дачић је постао заменик премијера и министар унутрашњих послова.
Четири године раније, у марту 2004, мањинска влада премијера Војислава Коштунице изабрана је уз подршку посланика СПС-а.
У јулу 2012. године Дачић је изабран за премијера Србије и министра унутрашњих послова у коалицији СПС-а и Српске напредне странке (СНС).
Након избора 2014. године у влади премијера Александра Вучића, лидер СПС Ивица Дачић је шеф дипломатије и потпредседник владе.
(beta)
