Штрајк у Фабрици шинских возила „Гоша“ почео је у марту након што се један од радника, јер није могао да трпи беду и безнађе, обесио у фабричкој хали. У четвртак није много фалило да још један такав случај има трагичан епилог. Наиме, Милош Ристић, тридесетседмогодишњи прецизни механичар на обртним постољима, покушао је, из истог разлога, себи да одузме живот тако што је попио шаку седатива.
– Дошао сам кући са посла и мајка ми каже: „Ми сине у кући немамо шта да једемо“. И, шта је требало да урадим? Сачекао сам да изађе из куће у попио таблете – рекао је Милош.
Његове колеге испричале су да је пука је срећа што се у том тренутку оглашавао на фејсбуку и преко те друштвене мреже наговестио шта ће се сутра догодити у фабрици.
– Написао је да ће руководство морати да даје изјаве због још једног самоубиства. Писао је неповезано, извињавао се, а у једном моменту је написао да се „накљукао с много седатива“. Његови другари, који су то прочитали, позвали су одмах хитну помоћ. Испрали су му тамо желудац, дали инфузију… Богу хвала, није се завршило како је могло – каже Бојан Ђорђевић, Милошев колега и члан штрајкачког одбора фабрике чији су радници већ 87 дана у штрајку.
Милош је испричао да је све време био свестан.
Кажу ми да сам имао више среће него памети, да није ушло у крвоток. Сад ми је боље. Ево, јутрос су ме пустили и одмах сам дошао у фабрику да видим шта раде моји у штрајку – каже Милош.
Само њему „Гоша“ дугује на име неисплаћених зарада између 700 и 750 хиљада динара. Тако је и са осталим његовим колегама, који су, како каже, у много незавиднијој ситуацији, јер имају породице, децу.
– Нисам то урадио због себе, нисам само ја у питању. Овај штрајк траје осамдесет и нешто дана, хтео сам овим чином да скренем пажњу на оно што нам се дешава, свима нама у фабрици. Ова агонија није од јуче, то се отегло ево има већ четири и по године и никога не дотиче судбина 350 породица! То ми не иде у главу – резигниран је Милош.
После свега наводи да је свестан да је његов очајнички чин био лоша идеја, али да је дошао дотле да сам био сабијен уза зид.
– Могао сам да бирам: или ја или да одем и побијем њих не знам колико, па онда себи да пресудим. Ово је ипак била боља варијанта, јер кад човек остане без икакве перспективе постане равнодушан према смрти и свашта може да уради – поверава своје црне мисли уочи покушаја самоубиства.
Милош Ристић
– Самоубиство јесте грех, али не бих жалио да се нисам извукао. То сам и сада рекао другарима са посла, жртвовање једног да би се нешто променило на боље ваљда није грех – сматра Милош.
Колеге, које су га обишле док је био у болници, натерале су га да обећа да неће поново покушати ништа слично. Био је, каже, да га обиђе и генерални директор, али га нису пустили, јер је дошао касно у ноћ.
Са директором су у петак били и представници међународног Индустријског синдиката, који су се заинтересовали за случај „Гоша“. Синдикалци из Мађарске, Бугарске и Румуније су већ прошли кроз то, познате су им судбине приватизованих предузећа и радника у њима. Сада ће покушати да проблем интернационализују, а о томе су писмима обавестили и Владу и председника Србије.
М.Ђорђевић Блиц
