Историчари су сагласни да 7. јул 1941, када је Србин пуцао на Србе, не може бити Дан устанка у Другом светском рату и предлажу обележавање других догађаја.
Боље рат, него пакт: Демонстрације у Београду 27. марта 1941.
Сви предложени датуми су из 1941. године: 27. март – демонстрације против Тројног пакта или 31. август – када су четници ослободили Лозницу.
Први ослобођени град у Европи: Лозница, 31. август 1941.
Историчар Коста Николић, један од најбољих познавалаца Другог светског рата, сматра да тај дан не треба обележавати јер је устанак довео до страдања цивила.
– Прва велика битка била је ослобађање Лознице 31. августа 1941. То је био први ослобођени град у Европи. То су извели припадници Јадарског четничког одреда под командом потпуковника Веселина Мисите који је тада и погинуо. Тада је и први пут заробљен један немачки гарнизон у поробљеној Европи. Након ослобађања Лознице почео је оружани устанак коме су се придружили партизани. Михаиловић је дошао на Равну гору 11. маја. Прва партизанска акција против Немаца била је 12. августа када су убили једног немачког официра и три војника у близини села Скела код Обреновца. Због тога су Немци одмах убили 50 мештана и спалили село – објашњава историчар Николић.
Потпуковник Веселин Мисита погинуо предводећи Јадарски четнички одред у ослобађању Лознице
Николић наводи да су 7. јул, када је Жикица Јовановић Шпанац убио српске жандарме Богдана Лончара и Миленка Браковића, и 4. јул, Дан борца, када су се у вили на Дедињу састали челници Комунистичке партије Југославије, били само комунистичка пропаганда.
Историчар Срђан Цветковић каже да Србија, иако је имала два покрета отпора, нема датум којим обележава почетак устанка због идеолошких сукоба и да би најприкладније био неки датум када су стварно нападнути окупатори.
– Најприкладнији датум је 31. август 1941, када је ослобођена Лозница. Тај догађај не споре ни представници СУБНОР-а – каже др Цветковић.
Историчар Предраг Марковић, који је и потпредседник СПС, сматра да би Дан устанка требало да буде 27. март 1941. када су одржане демонстрације против потписивања пакта са Силама осовине.
– Тај датум је побуна против нацизма, када је цео народ изашао на улице – од патријарха до комуниста – хиљаде људи различитих уверења. У том тренутку цела Европа је била под Немцима, а наш народ је јединствено одбацио пакт с нацизмом. Демонстрације треба раздвојити од пуча и пучиста, који су свргли владу и намесника – наводи Марковић.
Цео народ се 27. марта кад је Југославија потписала Тројни пакт, побунио против нацизма.
Убијени жандари нису били квислинзи
Жандари Богдан Лончар и Миленко Браковић који су убијени 7. јула 1941, били су обични српски полицајци које је рат и затим напад Жикице Јовановића Шпанца затекао на истој дужности коју су обављали и пре рата. Нису били припадници квислиншких снага и у време њиховог убиства није била формирана влада Милана Недића.
Вук З. Цвијић Блиц
