Положај старијих на селима у Србији и даље је лош о чему говори податак да већина сеоских домаћинстава (61 одсто) сматра да са својим укупним приходима тешко или веома тешко „саставља крај са крајем“, показало је истраживање „Положај старијих на селу“.
Представљајући резултате истраживања социолог Градимир Зајић је рекао да већина сеоских домаћинстава (73 одсто) има само један извор прихода, а да је у 70 одсто случајева једини извор прихода пензија.
– Пољопривреду као извор прихода навело је релативно мали број домаћинстава, 14 одсто. Иако 52 одсто домаћинстава има обрадиво земљиште, већина обрађује само окућницу (42 одсто) – навео је Зајић на конференцији у Медија центру у Београду.
Наводећи да је истраживањем обухваћено и питање животног стандарда старијих на селу, он је навео да струју нема три одсто домаћинстава, а да земљани под има свако треће домаћинство.
– Купатило има 70 одсто домаћинстава, али текућу воду нема 14 одсто домаћинстава – истакао је Зајић и додао да је истраживање показало да етажно грејање има свака десета кућа.
На питање шта им највише недостаје у животу, Зајић је рекао да је 26 одсто испитаника навело да је то новац, док сваки десети има осећај да му све недостаје.
Када је реч о здрављу, истраживање је показало да релативно мали број старијих оцењује своје здравље као добро, њих 13 одсто.
Потешкоће у кретању има скоро половина старијих људи на селу (44 одсто), а три одсто је стално у постељи или колицима.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић је рекла да је истраживањем било обухваћено и питање односа према старијима, односно колико су старији задовољни како се други опходе према њима.
Старима нико не помаже
Истраживање је, између осталог, показало да су испитаници незадовољни односом у општинским службама, њих 12,6 одсто, затим у здравственим установама (12,1 одсто), а у осталим установама у граду 10,8 одсто, навела је Јанковић али и додала да је велики број испитаника (64,2 одсто) рекло да није доживело непријатности.
Како је речено, истраживање „Положај страијих на селу“ спроведено је од августа до октобра ове године на територији Србије на случајном, репрезентативном узорку од 685 испитаника узраста старијег од 65 година који живе на селу.
Председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић је навео да је истраживање спроведено у Обреновцу, Палилули, Врбасу, Инђији, Ваљеву, Чачку, Крагујевцу, Крушевцу, Мерошини, Алексинцу, Књажевцу и Пироту.
Он је истакао да су сви сервиси који су потребни у сеоским срединама јако ослабљени или чак угашени.
– Поготово је тешка ситуација у селима која су јако удаљена од градова где су и медицинске и социјалне службе због те удаљености знатно умањене него што је то случај у градским или срединама које се налазе ближе градовима – рекао је Радовановић.
Истраживање „Полоај старијих на селу“ реализовао је Црвени крст Србије у сарадњи са Повереницом за заштиту равноправности Бранкицом Јанковић, а уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА), Канцеларија у Београду.
Циљ овог истраживања је био да се утврди положај старијих особа које живе у руралним срединама у Србији, да се утврди у каквим условима живе старије особе на селу, колико су им доступне услуге здравствене и социјалне заштите, али и услуге транспорта.
Осим, тога, циљ истраживања је био и да се утврди и шта им је најпотребније и на који начин би заједница могла да побољша положај старијих на селу.
Данас приближно четвртина становништа у региону Европе живи у руралним областима, а подаци показују да је у већини земаља старење становништва
