Улагања у образовање у Србији су далеко испод европског просека, а то има за последицу да је у неким средњим трогодишњим школама 90 одсто ђака функционално неписмено, оцењено је на конференцији поводом представљања годишњег Извештаја о људским правима младих у Србији у 2023. години.
Сарита Брадаш из Фондације Центар за демократију казала је у Медија центру на конференцији Београдског центра за људска права и тима Уједињених нација за људска права да се у Србији око три одсто буџета одваја за образовање и оценила да то није довољно и да је знатно мање у односу на европски просек.
„У Србији се за предшколско образовање по детету издваја 50 пута мање него што је просек ЕУ, за основно образовање 5 пута мање, за средње образовање 6 пута мање, за високо образовање 6 пута мање“, навела је Брадаш.
По њеним речима, осим права на образовање постоје и проблеми са радним правима младих, а послодавци често крше закон на њихову штету.
„Доносиоци одлука донели су Закон о радној пракси како би млади стекли неопходно искуство, али дешава се много злоупотреба и млади често примају износ мањи од минималца. Главна препрека у запошљавању младих није недостатак искуства, већ развијеност привреде у земљи“, изјавила је Брадаш.
Она је изјавила да статистички подаци показују да је проценат особа које су запослене и имају мање од 30 година данас у Србији већи него 2011. године, али да заправо око 6.000 мање младих ради када се упореде апсолутни бројеви.
Јована Тимотијевић из организације Министарство простора рекла је да се у Србији у просеку људи стамбено осамостаљују када напуне 31 годину.
„Нема политичке воље да се обликују стамбене политике тако да помогну младима. Млади су много погођени и не могу да се стамбено осамостале у просеку пре 31. година, а по Закону они у том моменту више не спадају у групу младих“, казала је Тимотијевић.
Истраживање је показало да 60 одсто младих живи са родитељима, а они који су се одвојили више од 40 одсто буџета дају на стамбене трошкове.
„Чак и ако успеју да се осамостале, огромна је преоптерећеност стамбеним трошковима (…) Држава нуди помоћ у виду субвенција за куповину сеоских кућа, али само шест одсто испитаника сматра то адекватном подршком“, рекла је Тимотијевић.
Она је оценила да је дискриминаторно и неучинковито што Влада Србије повезује стамбено осамостаљивање са популационом политиком.
Александар Стевановић са Институт за социјалну медицину казао је да је мала вероватноћа да ће брига о здрављу младих бити побољшана док се не реши проблем са недостатком здравственог кадра.
„Број дечијих психијатара се не мења годинама, колеге које остају у систему су преоптерећене и они немају времена да се баве едукацијом младих и причају о превенцији“, изјавио је Стевановић
Shutterstock/Ground Picture
