Од 65 кандидата, колико их је ушло у завршну трку за 38. места јавних тужилаца у Вишем тужилаштву у Београду, изабрано је само 31. док су места за преосталих седам попунили тужилачки сарадници. Осим што овакав потез представља незапамћен преседан истовремено и значи да је у ВЈТ, које процесуира најтежа кривична дела, чак седам тужилаца добило своје место иако никада нису поступали самостално као тужиоци у основним тужилаштвима. Све то је наметнуло питање – како ће тужиоци који у досадашњој каријери нису процесуирали разбојнике и ситне лопове, успешно препознати и спречавати корупцију, у којој је огрезло читаво друштво.
Високи савет тужилаштва (ВСТ) одржао је прекјуче маратонску седницу на којој је, уз досад незабележен преседан, изабрано 38 нових тужилаца за Више јавно тужилаштво у Београду. Избор су пратиле бројне нерегуларности и константни сукоби мишљења чланова Савета у вези са кандидатима.
На послетку, очекивано, изабрани су махом „кадрови“ главног тужиоца ВЈТ Ненада Стефановића и председника ВСТ и тужиоца за високо-технолошки криминал Бранка Стаменковића.
„Трећина изабраних су кадар Ненада Стефановића, који су били и најбоље рангирани на листи. То су махом они који су у минулом периоду исказивали сервилност и подобност Стефановићу, а самим тим и власти, поступајући у предметима са призвуком државног или антидржавног пројекта. Са друге стране, вероватно како би се успоставио вештачки баланс, другу трећину изабраних чине они за које се не може рећи да спадају у Стефановићеву „екипу“, већ да су изабрани на основу својих ранијих резултата у раду. Остатак кандидата је без икакавог оправданог и убедљивог образложења проглашен неадекватним за место у ВЈТ, због чега се онда посегло за сарадницима што је незапмћен преседан“, казао је за „Нову“ извор из београдског правосуђа.
Он напомиње да су и седморо изабраних сарадника, такође кадрови Стефановића и Стаменковића.
„Чињеница да су у питању тужиоци који никада нису били на самосталној функцији и као такви нису прошли кроз поступање у основном тужилаштву, Стаманковић је заједно са врховном тужитељком Загорком Доловац покушао да оправда наводима да су сви они прошли специјалзиоване програме и усавршавања за посебна одељења у којима ће поступати – одељењу за сузбијање корупције и високо-технолошког криоминала. Поставља се питање колико програм и усавршавање могу да надоместе оно најдрагоценије – искуство. Јер ако неко није имао искуства у самосталном процесуирању разбојништава, оправдано се сумња колико ће бити ефикасан у спречавању и препознавању корупције“, додаје наш саговорник.
Иначе, седница ВСТ преносила се уживо путем видео-линка, а трајала је безмало осам сати.
Највише се расправљало управо о будућим кадровима за ВЈТ, које је од именовања Ненада Стефановића за главног тужиоца, у јавности означено као најпроблематичније. Од 11 чланова Савета, међу којима су и истакнути правници, у закону замишљени као његов „независни део“ , само су двојица чланова, и то из редова тужилаца, оспоравали изборе и начин на који се кадрира у београдском ВЈТ.
Дискусија се заоштравала највише на оним именима која су се у јавности већ довољно искомпромитовала због наручених и политички одлука, које су допринеле нарушавању угледа читаве јавнотужилачке институције и губитку поверења грађана.
Управо је расправа о његовим подобним кадровима испровоцирала јуче Ненада Стефановића да упути саопштење јавнности, у ком је „осудио“ двојицу чланова Савета, Предрага Миловановића и Бориса Павловића, због „понашања“ на седници Савета.
„Двојица чланова Високог савета тужилаца Борис Павловић и Предраг Миловановић су у више наврата износили непримерене коментаре на рачун појединих кандидата за избор јавних тужилаца у Више јавно тужилаштво у Београду и вређали друге чланове савета, нескривено вођени личним разлозима, анимозитетом према одређеним кандидатима и острашћеношћу. У циљу достојанственог и одговорног поступања чланова највишег тужилачког органа, као и очувања угледа јавнотужилачке организације, Више јавно тужилаштво у Београду апелује да се убудуће престане са оваквим непримереним понашањем и очекује хитну реакцију Етичког одбора Високог савета тужилаца“, наводи се у саопштењу.
Стефановић није потписао своје саопштење већ се поново сакрио иза институције на чијем је челу.
Након тога уследио ново саопштење, али потписано именом и презименом. Упутила га је тужитељка Јасмина Пауновић као одговор на Стефановићево.
„Из професионалних, као и разлога јавнотижилачке самосталности, а пре свега, зарад истине, морам да прокоментаришем овај срамни мејл. Прво, можете само и искључиво у своје име да пишете, јер многи у ВЈТ не деле Ваше мишљење. Тако да, свако од нас има право на сопствени став и мишљење, без скривања иза институције. Свако поштовање према исказаном мишљењу, уз адекватну аргументацију поштованим колегама Борису и Предрагу. У њиховом иступању није било ни трунке увреде, понижавања нити, како наводите анимозитета. То, пре свега није у маниру њихове личности, као џентлмена! Све што су рекли се ноторне чињенице, ништа ниосу слагали. Лако је подизати руку, гласати, без објективне аргументације, без става….Примати позамашну месечну апанажу и филозофирати. А ићи путем праведника, заштитника закона, поштених и часних колега у таквом окружењу је страшно тешко. Хвала им….остају записани као часне колеге, којима смо дали поверење да раде то што раде!Јер…“свак је рођен да по једном умре, а част и брука живе довијека!“, написала је тужитељка Пауновић.
Foto: Printscreen/B.P./Amir Hamzagic/ATAImages/Medija Centar Beograd
Иван Милићевић Нова
