Јавно комунално предузеће ГСП Београд платиће укупно 7.4 милиона евра за најам 47 школских минибусева, иако би за тај новац могли да купе дупло више нових возила, открива БИРН.
БИРН-ова анализа цена возила са карактеристикама из конкурсне документације показала је да се цене нових минибусева крећу до 85 хиљада евра, што је упола мање од суме коју ГСП плаћа за изнајмљивање једног возила – око 165 хиљада евра.
Посао је добила фирма СДТ Гроуп из Сурчина која се заједно са ћерком фирмом СДТ Рентинг једина јавила на тендере и победила без конкуренције. Ова фирма је од 2014. године, када је добила први посао за ГСП, до данас победила на више од 40 јавних позива градског превозника.
Стручњаци које је БИРН консултовао сматрају нелогичним потез градског превозника да изнајми возила у наредних пет година по вишој цени него што би била куповина нових, узевши у обзир све додатне трошкове.
Осим тога, додају да постоје спорне тачке у конкурсној документацији. Поједини захтеви су неоправдани, што показује да су тендери писани тако да се на њих може јавити само једна фирма, док други нису прецизно дефинисани, чиме је остављен простор за малверзације, објашњавају саговорници БИРН-а.
Из ГСП-а нисмо добили одговор нити коментар у вези са овим тендерима, а директор ГСП Београд Радиша Момчиловић ни након три недеље није одговорио на питања БИРН-а упућена електронском поштом.
Ни из фирме СДТ Гроуп, која је победница на овим тендерима заједно са ћерком фирмом СДТ Рентинг, нисмо успели да добијемо коментар, јер Дејан Трифуновић, директор и власник, није одговарао на позиве и поруке БИРН-а.
Куда иду жути минибусеви?
ГСП Београд је расписао позиве за две јавне набавке за изнајмљивање школских минибусева – прва је покренута у децембру 2019. и односи се на изнајмљивање 10 возила по цени од 1.1 милиона евра, док је другом, из јула 2020. тражено изнајмљивање 37 оваквих возила за 6.3 милиона евра.
Професор Владимир Момчиловић са Саобраћајног факултета у Београду у разговору за БИРН каже да се ради “само и искључиво о трошковима изнајмљивања возила са трошковима осигурања, регистрације, пнеуматика (гума) и редовног одржавања током периода од пет година за 50.000 километара годишње, односно укупно 250.000, док трошкови горива и трошкови возача нису укључени у цену, иако услуга из предметне јавне набавке спада у област: Најам возила за превоз путника са возачем“.
Саговорници БИРН-а наводе да је ГСП тражио да минибусеви задовоље одређене „конкретне“ техничке спецификације које су прописане једино да би се појавила и изабрала само и искључиво возила једног понуђача.
Међу тим техничким спецификацијама су дужина возила, међуосовинско растојање, као и конкретна врста и карактеристике одређених система или опреме (мењачи, амортизери, клима уређаји и друго). Ту су и бесмислени технички услови као што је радио ЦД/МП3 плејер са звучницима, имобилизер и кодирани кључ и друге спецификације које наши саговорници сматрају неоправданим.
“Техничке спецификације оба тендера су преписане из спецификације возила из понуде произвођача или добављача возила што се најјасније види из захтева у погледу боје возила где је наведено: жута боја, по захтеву купца”, каже за БИРН професор Момчиловић.
Он наводи да је евидентно да је понуђач наручиоцу доставио техничке карактеристике возила која наручује за ову јавну набавку, “али су и један и други заборавили да обришу овај део текста”.
Иако су цене изнајмљивања возила на дневном нивоу једнаке тржишним ценама, то је само под условом да возила заиста раде и прелазе километражу која је наведена у тендерској документацији, каже за БИРН један од професора са Саобраћајног факултета који је желео да остане анониман.
“Из тендерске документације није познато где ће (на којим линијама) та возила да раде, да ли ће уопште да раде или да стоје у гаражи и колико ће реално прелазити километара у току радног дана”, наводи овај професор.
Објашњавајући на примеру, овај професор каже да су могућа два сценарија – понуђач може од ГСП-а да наплати као да возила прелазе годишњу километражу од 50.000 километара, док возила заправо стоје паркирана у гаражи или пак да прелазе 20.000 километара уместо планираних 50.000, колико се наплаћује.
“То може да представља простор за манипулацију, односно да првенствено трошкови горива и одржавања на крају периода изнајмљивања износе много мање за понуђача, него што су представљени приликом израчунавања цене изнајмљивања. На тај начин понуђач може да дође до значајних `прикривених` новчаних износа”, наводи овај професор.
.jpg)
Нова возила исплативија
Професор Момчиловић каже да када би се прорачунали укупни експлоатациони трошкови са готово двоструко већим просечном годишњом пређеном километражом, набавна цена једног новог возила исплатила би се за приближно три године, узевши у обзир максималну вредност оваквог возила од 80.000 евра.
Додаје да би на тај начин месечни трошак по возилу био мањи иако би при том осим трошкова регистрације, осигурања и одржавања били урачунати и трошкови горива.
“Постоји основ за преиспитивање исправности овакве одлуке јавне набавке са значајно већом ценом од реалне, која је донета на основу врло субјективних техничких услова за возила (осим боје, капацитета возила и седишта), а на штету буџета града”, закључује Момчиловић.
Вукан Вучић, стручњак за саобраћај и професор Универзитета у Пенсилванији у САД каже за БИРН да му “није јасно зашто ГСП плаћа тако високе цене” и додаје да га јако изненађује чињеница да је конкурс направљен тако да се на њега може јавити само један понуђач.
Професор Вучић наводи да се у Сједињеним Америчким Државама и многим другим земљама захтева да постоји конкуренција за сва предузећа, а нарочито она која добијају финансијску помоћ из јавних буџета, као и да пројекти без конкуренције нису дозвољени.
“Разлог је очигледан – ниже цене и избегавање корупције. Инвестиције као ова за минибусеве у Београду су зато мени неразумљиве и јако штетне у ситуацији каква је у Београду, који је јако заостао у побољшању јавног градског превоза, а нарочито модерних трамваја и метроа”, објашњава Вучић за БИРН.
СДТ: Победа на више од 40 тендера
Фирма СДТ Гроуп доо из Сурчина основана је 2010. године и у стопостотном власништву је Дејана Трифуновића (46) који је уједно и директор.
Пре годину дана, у септембру 2019. године, основала је ћерку фирму – СДТ Рентинг доо, којој је основна делатност изнајмљивање и лизинг камиона.
Ове две фирме победиле су са заједничком понудом на тендерима ГСП-а за изнајмљивање минибусева.
Од 2014. године, када је добила први посао за ГСП Београд, до данас, ова фирма је победила на више од 40 тендера ГСП-а, показују подаци са портала Е-капија.
Фото: iStock
Ана Ћурић Јавно.рс
