У најновијем Извештају усклађености, усвојеном на пленарном заседању ГРЕЦО од 26. до 29. октобра, а објављеном данас, тело Савета Европе је навело да је Београд на задовољавајући начин спровео свега две од 13 препорука које су садржане у Извештају о евалуацији за Србију у оквиру четвртог круга, из јуна 2015. године.
Те две препоруке тичу се интеракције посланика са лобистима и јачања улоге Агенције за борбу против корупције.
Десет препорука Србија је спровела само делимично, а препорука да буде усвојен Кодекс понашања посланика уопште није примењена.
У првом Извештају усклађености из октобра 2017. године, закључено је да Србија није на задовољавајући начин поступила ни по једној од 13 препорука, док је у Прелазном извештају усклађености, усвојеном у марту 2019. године, оцењено да ниједна од препорука није спроведена на задовољавајући начин, али да се укупан ниво усклађености са препорукама не може више сматрати „глобално незадовољавајућим“.
У другом Извештају усклађености, који је данас објављен, оцењене су мере надлежних органа Србије за спровођење 13 препорука од дана усвајања Прелазног извештаја усклађености. За разлику од прошле године, ниво усклађености Србије са препорукама из 2015. године сада је поново оцењен као „глобално незадовољавајући“.
Кад је реч о посланицима Скупштине Србије, ГРЕЦО у Извештају наводи да је учињен велики помак усвајањем новог Закона о лобирању и да ће, ако буде примењен као што је предвиђено, представљати корак напред у повећању транспарентности делатности лобирања.
„Транспарентност процеса израде нацрта закона такође је додатно побољшана: државни органи треба благовремено да објављују нацрте закона на сајтовима, измене предлога правних прописа сада су јавно доступне путем интернета, ефикасан процес учешћа јавности у законодавном процесу у прелиминарној фази дефинисан је законом, а јавна слушања о важним законима организују се у Народној скупштини, иако је организовање таквих слушања и даље дискреционо право скупштинских одбора“, пише у Извештају.
ГРЕЦО наводи да делује да је у Скупштини Србије смањено коришћење хитног поступка, али да оно и даље оставља простор за подношење касних амандмана који нису били предмет дебате и о којима јавност није благовремено информисана.
Усвајање Кодекса понашања посланика је још на чекању и требало би да остане приоритет, наводи се.
У односу на судије и тужиоце, чињеница да су уставне реформе још у току и даље представља препреку за примену низа препорука ГРЕЦО.
„Надлежни органи Србије подсећају да одређени делови препорука ГРЕЦО изискују измене Устава из 2006. године. Те измене су достављене Скупштини Србије на разматрање ради усвајања двотрећинском већином након јавне расправе, а потом треба да буду потврђене на референдуму. Србија ће искључиво бити у могућности да испуни одређене делове препорука ГРЕЦО тек пошто ови амандмани на Устав ступе на снагу“, стоји у Извештају.
Тело СЕ наводи да је веома забринуто због прилично наелектрисане атмосфере у којој се одвија процес консултација о уставним амандманима, из којег су се повукле разне невладине организације, укључујући Удружење судија и Удружење тужилаца, као и због критика не само од тих организација већ и од Консултативног већа европских судија на неке аспекте нацрта амандмана на Устав Србије.
С обзиром на важност правосудних реформи, ГРЕЦО наставља да охрабрује српске власти да не штеде напоре како би осигурале да ти уставни амандмани имају најширу могућу подршку и да су у складу са препорукама ГРЕЦО, нарочито у погледу састава Високог савета судства, наводи се у Извештају.
Треба поздравити нормативни оквир и методе за побољшање објективности и транспарентности поступака запошљавања судија и тужилаца, додаје ГРЕЦО. Активности у погледу обуке и подизања свести организују се за велики број судија и тужилаца, нарочито посредством Правосудне академије.
Међутим, како се наводи, преостаје још посла на унапређењу система оцењивања рада судија и тужилаца. Чини се да усвајање Смерница за спречавање непримереног утицаја на судије иде у добром смеру, али Етички одбор Високог савета судства још није почео да спроводи мандат у погледу судијске етике. Додаје се да етички кодекс за тужиоце још није усвојен.
„ГРЕЦО је препоручила да систем оцењивања рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца буде промењен: прво, ревидирањем квантитативних показатеља и обезбеђивањем да критеријуме за вредновање чине углавном квалитативни показатељи и друго, укидањем правила да незадовољавајући резултати систематски доводе до разрешења и обезбеђивањем да тужиоци имају одговарајуће могућности да допринесу процесу вредновања“, пише у Извештају.
ГРЕЦО поздравља нови Закон о спречавању корупције пошто он унапређује правила о сукобу интереса која се примењују на посланике, судије и тужиоце и пружа адекватне гаранције за обезбеђивање независности Агенције за борбу против корупције и за проширење њених надлежности, чиме јој даје централну улогу у спречавању и решавању сукоба интереса.
Ипак, ГРЕКО напомиње да у новом Закону о спречавању корупције остају недостаци које треба отклонити.
„На пример, Закон не прописује јасне критеријуме за издавање сагласности јавним функиционерима да обављају пословне активности или за њихово ограничавање у том погледу; функционери и даље имају пуно дискреционо право да пријављују, односно не пријављују делове своје имовине; имовина неколико категорија јавних функционера није јавно доступна; максималне новчане казне за кршење закона и даље су ниске; непријављивање прихода или давање лажних података о приходима јавних функционера не представља кривично дело“, наводи се у Извештају.
ГРЕЦО је због тога закључио да је та препорука примењена само делимично.
Тело Савета Европе признаје напоре српских власти учињене од усвајања Прелазног извештаја у марту прошле године и напомиње да неколико препорука не може да буде у потпуности спроведено због актуеног стања у Скупштини Србије које спречава доношење новог Устава.
Међутим, како 11 од 13 препорука тек треба да буде спроведено на задовољавајући начин, ГРЕЦО наводи да нема другог избора него да ситуацију сматра „глобално незадовољавајућом“.
Тело СЕ додаје да због тога одлучује да примени члан 32 који се односи на државе чланице за које се утврди да не поступају у складу са препорукама садржаним у Извештају о евалуацији и да тражи од шефа делегације Србије да најкасније до 31. октобра 2021. године достави извештај о напретку у спровођењу преосталих препорука.
ГРЕЦО чине 47 чланица Савета Европе, као и Белорусија, Казахстан и САД. Циљ тог тела је да побољша капацитет чланица за борбу против корупције, надгледањем њихове усклађености с антикорупцијским стандардима.
