Србија је у 2022. била једна од европских земаља са највише забележених случајева узнемиравања и застрашивања новинара, наводи се у најновијем годишњем извештају партнерских организација Платформе Савета Европе за промоцију заштите новинарства и безбедности новинара.
У извештају „Рат у Европи и борба за право на извештавање“, наводи се да је у 2022. највише случајева узнемиравања и застрашивања новинара „забележено у Русији, али и у Србији, Италији, Пољској, Хрватској и Грчкој“.
У прошлој години у Европи су забележена 94 таква случаја, што је мање у односу на 2021. годину, када их је било 110, наводи се у извештају 15 међународних организација.
У извештају се наводи и да су узнемиравање и застрашивање новинара и кампање њиховог блаћења „постали нова нормалност до те мере да их поједини новинари више не пријављују“.
„Међу онима који стоје иза претњи су приватне стране и представници јавних власти. Починиоци често остају анонимни, што додатно отежава тражење правне заштите“, наводи се.
Србија је, уз Албанију, Бугарску, Хрватску, Француску, Италију и Пољску, поменута и као земља у којој се против новинара и медија све чешће подносе тужбе за клевету.
Као изговор за покретање правних поступака против новинара све више се користи борба против лажних вести, наводи се у извештају и додаје да „све већи број правних претњи усмерених ка новинарима подстичу политичари, укључујући оне који су тренутно у влади“.
„У Србији, бивша државна секретарка у Министарству унутрашњих послова Дијана Хркаловић, којој се суди за трговину утицајем, поднела је тужбу за клевету против Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) и њеног уредника Стевана Дојчиновића“, пише у извештају.
У делу извештаја се наводи да је „2022. била година дефинисана ратом“ и да је у деловима Европе „било и рата против новинарства“: од када је Русија покренула инвазију Украјине, најмање 12 новинара и медијских радника је убијено током обављања професионалних задатака и да је 21 рањен.
Уз оцену да је широм Европе настављена деградација слободе медија, аутори извештаја наводе да је у прошлој години ухапшено 127 новинара, што представља раст од 60 одсто у односу на 2021. годину.
Највише новинара ухапшено је у Турској (52), Белорусији (32), Русији (22) и територијама Украјине окупираним од руских снага (14).
Међу 15 организација које су сачиниле извештај су Европска федерација новинара, Међународна федерација новинара, Асоцијација европских новинара, Репортери без граница, Комитет за заштиту новинара, Међународни институт за штампу, Европски центар за слободу штампе и медија.
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs
