Јавни превоз: Шта има да закерате, кад је бесплатан

Бесплатни јавни превоз нити је заиста бесплатан, нити је повећао број Београђана који га користе, није смањио гужве у саобраћају, а власт је добила „аргумент“ да се поклону у зубе не гледа

Прошла је година откако је у Београду уведен бесплатни јавни превоз, а по ономе што кажу стручњаци, а грађани свакодневно осећају на својој кожи, та мера ни у чему није побољшала квалитет услуга нити је, што јој био основни циљ, смањила гужве у саобраћају.

Није неопходно посебно описивати фрустрацију када се на инфо тотемима, који би требало да помогну грађанима да планирају своје путовање јавним превозом, уопште не појављује број возила које чекају, зато што је неки несавесни возач заборавио да се укључи у систем.

Шта тек рећи на све већи број инфо тотема који уопште не раде, или на редовну појаву „караванског“ превоза, односно на феномен када се по неколико десетина минута уопште не појаве возила на линијама које грађани чекају до изнемоглости, а онда се заредом у само минут или два појаве три или више возила са исте линије.

Искључиво популистичка мера
Саговорници „Времена“ слажу се да је увођење бесплатног јавног превоза у Београду била и остала само популистичка мера, и да су проблеми остали, а у неким случајевима се и повећали, јер сада градска власт има „аргумент“ против оних који критикују, оличен у отворено дрском наративу да за оно што је бесплатно не може да буде замерки.

Председник синдиката „Центар – ГСП Београд“ Иван Банковић објашњава за „Време“ да бесплатни превоз нити је заиста бесплатан нити је увођење те мере испунило циљ.

„Увођење бесплатног јавног превоза није привукло нове кориснике услуга, што је требало да буде циљ. То је донело и неке нове трошкове. Не слажем се да су ти трошкови абнормални уколико би се уштедело на неким другим стварима, пре свега на сумњивим тендерима и јавним набавкама за куповину возила и на склапању уговора са приватним превозницима. Негативна страна бесплатног превоза је што грађани још мање знају где њихов новац одлази“, каже Банковић.

Подсећа да је део буџета Београда за јавни превоз у 2026. години 48 милијарди динара, али да је тај новац намењен само за текуће функционисање, односно трошкове, и да ће свака будућа набавка нових возила бити плаћена или из кредита или као лизинг.

Лична одлука градоначелника Шапића
Истича да највише новца из буџета Београда намењеног јавном превозу одлази на „изутетно профитабилне“ уговоре са приватним превозницима који су плаћени по пређеном километру.

„Увођење бесплатног градског превоза је лична одлука градоначелника Александра Шапића, донета без икакве претходне анализе или студије. Та одлука је била покушај да се сакрију катастрофални резултати претходног система наплате карата за градски превоз, за које су нас годину и по убеђивали да је никада бољи и да се вратило поверење грађана у јавни превоз и градску власт. Међутим, када је крајем 2024. године дошло време да се представе резултати тог система наплате, одједном је постало небитно колико се карата продавало, па је закључено да би градски превоз требало да буде бесплатан јер га ионако нико не плаћа“, каже Банковић.

Оцењује да запосленима којима су послодавци плаћали градски превоз није растерећен кућни буџет увођењем бесплатног превоза.

„Бесплатни превоз је апсолутно популистичка мера којом је омогућено да сваки послодавац произвољно одлучује колика ће бити накнада запосленима за превоз. Тиме је буџет Београда од послодаваца преузео највећи део обавеза за плаћање превоза“, каже Банковић

Уместо тога требало је озбиљно реформисати систем наплате карата, како би они који заиста имају најмање, као што су корисници социјалне помоћи, пензионери са најнижим примањима и слично, имали 100 одсто субвенционисану карту за превоз.

„Требало је направити јавни уговор са грађанима по коме би они плаћали 25 одсто цене карата, а Град Београд 75 одсто, и којим би било гарантовано да ће грађани за својих 25 одсто сваке године добијати одређен број нових возила. Овако, бесплатни превоз је злоупотребљен као алиби када се грађани жале на квалитет превоза. Чак и неке моје колеге саобраћајни инжењери неретко кажу да се грађани неосновано буне јер им је превоз бесплатан, али превоз није заиста бесплатан, већ се само плаћа на другачији начин“, каже Банковић.

Нема бољитка у искуству корисника
Додаје да не функционишу чак ни оне ствари које су добро замишљене, јер постоје два система за мониторинг возила у реалном времену, али ниједан није поуздан.

„За софтевере и електронске инфо тотеме на стајалиштима плаћено је 30 милиона евра. Додатно, сваке године плаћамо више од 700 милиона динара за одржавање тих софтвера, али то све само донекле ради, па мало не ради. Са аспекта корисничког искуства, које је на крају најбитније, није постигнут бољитак увођењем бесплатног превоза, јер ред вожње није поуздан“, каже Банковић.

Истиче да је време најбитнији ресурс и да јавни превоз може да парира комфору који имају људи у аутомобилима само уколико је бржи од приватног превоза.

„С једне стране је дуго путовање на посао и тражење места за паркирање, ако га уопште има. Алтернатива томе је јавни превоз којим се за исто време или брже стиже до посла. За то је неопходан ред вожње који функционише, а не да грађани размишљају да ли ће се возило појавити на стајалишту, да не буде сталних гужви и што је најбитније, да се у реалном времену прати одвијање јавног саобраћаја. Дакле, увођењем наводног бесплатног превоза све остало је пало у воду и увек постоји покриће да је Београд једини град у Европи са толиком бројем становника који има бесплатан јавни превоз“, каже Банковић.

Наводи и да бесплатни јавни превоз суштински ништа није ни донео ни одузео ГСП-у, јер то јавно предузеће од 2017. године уопште не зависи од тога колико је карата продало, већ искључиво од тога колико је полазака реализовало и колико је пређено километара са путницима.

„ГСП је претворен само у једног од превозника који нема никакву улогу по питању продаје карата“, закључује Банковић.

Чиста политичка мера
Инжењер саобраћаја Марина Танасковић Липовац каже за „Време“ да бесплатни јавни превоз какав постоји у Београду, а каквог нема нигде у Европи, није финасијски ефикасан приступ.

„Бесплатан јавни превоз је добар за корисике који га ређе користе, док онима који свакодневно користе јавни саобраћај, бесплатни превоз апсолутно ништа не значи. Врло су мале или никакве шансе да они који иначе нису користили јавни превоз почну да га користе само зато што је бесплатан, јер су ти људ навикли на комфор који пружају аутомобили“, каже Танасковић Липовац.

Оцењује да је увођење бесплатног јавног превоза „чиста политичка мера“.

„Када се уводи на такав начин, таква мера не даје ефекат, али би ефекта могло да буде када би била повезана са неким другим чиниоцима као што су наплата уласка у центар града за аутомобиле или много скупље паркирање, мада у Београду ионако нема довољно места за паркирање. Да би систем бесплатног превоза био ефикасан, возила морају да буду доступна грађанима, да превоз буде комфоран, без много гужве, а идеално би било да возила имају и wи фи. Тек када би ти предуслови били испуњени они који не користе јавни превоз почели би то да чине“, каже Танасковић Липовац.

Грађани не могу да планирају путовање
А Београд има јавни превоз у којем се не зна када ће возило доћи, „јер је градоначелник Шапић одредио да не постоји ред вожње, односно постоји ‘динамични’ ред вожње“.

„Зато грађани не могу да планирају своје путовање. Инфо тотеми на стајалиштима су углавном корисни, али знају и да закажу. Све то заједно за резултат има да је бесплатан јавни превоз само популистичка мера с циљем да се Београђани одобровоље тиме што је Београд једини велики град у Европи са бесплатним превозом“ , каже Танасковић Липовац.

Подсећа да у Беогарду има много опозиционо настројених грађана, због чега им се „дају“ ствари као што су бесплатни уџбеници или ваучери за спортску опрему за ђаке, како би се ублажила разлика између броја оних који су за власт и оних који су против ње, јер се мисли да „чим ови други дођу то нећемо имати“.

„Градски превоз нигде у свету није економски исплатив и град увек мора дотира извесна средства. Тиме што је превоз бесплатан много се смањује градски буџет“, указује Танасковић Липовац.

Говорећи о ситему инфо тотема истиче да је он на прихватљивом нивоу и да побољшава квалитет услуге јавног превоза, али да се дешава да се тај систем поквари или искључи, те да би га требало увезати са центром за праћење возила.

Наглашава да је потребно да се тај систем одржава да би функционисао, за шта је потребан новац, који се очигледно не издваја за то.

„Чини се да је увођењем бесплатног превоза ситуација у јавном саобраћају иста као и пре доношења те мере, али ће се на дуже стазе ситуација погоршати, јер ће доћи до колапса система јавног превоза који се не одржава. Зато ће бити потребан велики новац да се систем јавног превоза обнови након колапса“, закључује Танасковић Липовац.

Foto: Tanjug/Miloš Milivojević

Бојан Беднар   Време

 

Аутор: