„Ја сам у производњи млека 20 година и немам ниједан нормалан ни паметан коментар на ово што држава ради са увозом млека. Да ви од аграрне земље правите увозника – катастрофа“, почиње причу за Нова.рс Дејан Трајковић, власник фарме крава из Скореновца у околини Ковина.
Он каже да је то што Србија увози млеко „највећа будалаштина“, а да је сама производња млека систематски уништавана годинама уназад.
„Сада држава опет прибегава истом начину излажења на крај са кризом, а све се своди на то да су уништили сточарство и на то да ћемо да увеземо. Приде су сада забранили извоз млека. То је катастрофално, криминално и тужно“, каже Дејан.
И заиста, поред гомиле ствари које наша држава увози, а које баш и нема смисла да увози, млеко и млечни производи и месо и месне прерађевине су „најкритичнији“.
Наиме, према подацима Републичког завода за статистику, у периоду од јануара до септембра ове године Србија је увезла „млечне производе и птичја јаја“, производе који су стављени у заједничку категорију, у вредности од 162,9 милиона евра, док је извоз тих производа вредео 141,6 милиона евра.
Што се тиче меса и прерада од меса, ове производе смо у том периоду увезли у вредности од 174,7 милиона евра, док је извоз вредео 85,4 милиона евра.
Агроекономски аналитичар Жарко Галетин за Нова.рс каже да не зна који више податак треба да се појави да би се схватило у коликом нам је сточарство „у каналу“.
„Ми смо у првих шест месеци ове године увезли 300.000 товних свиња и још толико подмлатка. Од свињарства задовољавамо 90 одсто потреба државе, што, дакле, није довољно и онда морамо да увозимо. Када је о млечној индустрији реч, ми имамо само 220.000 грла. Раније сам говорио да смо ми самодовољна земља, али ми се чини да то више није тако“, додаје Галетин.
Истиче да је настао систематски проблем који држава очигледно не уме да реши.
„Немамо добру аграрну политику, неодговорна је и сточарство нестаје. Када нам рецимо Немци понуде млеко у праху, ми прихватимо, а онда наши сточари имају проблем“, наводи наш саговорник.
И председник Удружења младих пољопривредника Милан Борић сагласан је са тиме да је сточарство у озбиљном проблему.
„Мислим да је ратарство на високом нивоу у Србији, воћарство је такође добро, али сточарство је у алармантној позицији. Битна је аграрна политика, али и удруживање пољопривредника које је у Војводини, за разлику од Централне Србије, развијено. Држава негде може да помогне, негде не“, сматра Борић.
А Дејан Трајковић сматра да би држави требало једно 5-10 година да поправи тренутну ситуацију и осмисли ваљану стратегију.
„Треба да се све провуче кроз закон. Када имате здраву политику да сељак може да зарађује од свог рада, онда ће се људи вратити у пољопривреду и на село. По мом мишљењу, требало би да се уради и регионализација, да се направи стратегија у ком се делу државе шта ради, у зависности од поднебља“, закључује Трајковић.
Ипак, иако највише кубуримо са месом и млеком, ово нису једине „нелогичне“ намирнице које увозимо.
Наиме, Србија увози и пасуљ, бели лук, кромпир, парадајз…
Жарко Галетин то објашњава тиме што смо као држава у гомилу Међународних уговора о слободној трговини ушли, фактички, неспремни.
„Ти уговори су суштински добра ствар, али морате у то улазити спремни. Ако у то уђете неспремни, имате ситуацију да једете бели лук из Кине који више изгледа као пинг понг лоптица него као лук, али који је јефтинији, а то је нашем становништву главни критеријум. Нама у структури породичног кућног буџета чак 34 одсто иде на храну, а у Немачкој 11 одсто. Што је сиромашније становништво, све више троши на храну“, каже Галетин.
На крају, наш саговорник је изнео још један поражавајућ податак – Србија чак увози и пецива и хлеб.
„Наравно да је на то утицај имао долазак страног малопродајног ланца у Србију, са којим су дошла и та пецива и хлеб. Али, све што је пре неколико година изгледало потпуно невероватно, сада се дешава“, закључује Галетин.
Теодора Николић Нова
