Европа је одлучила да не „закуцава“ казаљке на сату, односно померање сата остаје да важи наредне три године, иако је било најава да ће са том праксом прекинути следеће године. Што се Србије тиче, наша земља следи оно што Европа одлучи.
Министри саобраћаја земаља чланица Европске уније одлучили су јуче да одложе укидање сезонског померања сата до 2021. године, иако је Европска комисија предлагала да следећа година буде последња у којој се померају казаљке.
– Подржали смо предлог аустријског председништва ЕУ и до 2021. године неће бити коначне одлуке – изјавио је јуче хрватски министар мора, саобраћаја и инфраструктуре Олег Бутковић, који у Бриселу учествује на дводневном састанку Савета за саобраћај телекомуникације и енергију.
Да одлука о укидању померања часовника са зимског на летње рачунање времена вероватно неће бити донесена пре 2021. године, рекао је јуче и аустријски министар саобраћаја Норберт Хофер. Како је додао, датум почетка спровођења одлуке две године касније од датума који је предложила Европска комисија (2019), чланицама ЕУ даће више времена да се припреме.
Подсећамо, Европска комисија је 12. септембра 2018. предложила укидање полугодишњег померања сата за целу Европску унију у 2019, а земљама чланицама препуштено је да одлуче хоће ли задржати летње или зимско рачунање времена. У анкети Европске комисије која је рађена од јула до августа ове године, учествовало је рекордних 4,6 милиона људи и велика већина изјаснила се против померања казаљки.
– Морамо престати са померањем казаљки – поручио је тада председник Европске комисије Жан-Клод Јункер
Како су у нашем Министарства привреде, које је задужено и за ову област, поручили да ће се руководити оним што одлучи ЕУ, вест из Европе обрадовала је грађане Србије, који у спорадичним незваничним анкетама такође у већини подржавају идеју о престанку померања казаљки.
Закон спреман
Како су нам тада објаснили у овом министарству, одлука ЕУ се неће аутоматски применити и у Србији, с обзиром да још нисмо земља чланица ЕУ, али ће наша земља измене на нивоу ЕУ узети у обзир и приступити усклађивању српских прописа у најкраћем року.
Тако је Влада Србије крајем августа ове године усвојила Предлог закона о рачунању времена, али тај закон још није ни ушао у скупштинску процедуру. Очигледно да сада нема ни потребе журити са тим, јер се, што се казаљки тиче, ништа неће мењати наредне три године, барем тако сада поручују из Европске уније.
Депресија и самоубиства због померања казаљки
Оно што је засигурно, то је да грађани и те како осећају промене након помарања казаљки. То су приметили и сами лекари, а и начуно је доказано.
Проф. др Даница Грујичић, тако, напомиње да се психијатријски поремећаји у статистички значајној мери јављају после промене времена. Реч је о изолованим епизодама депресије, маничног понашања и самоубистава.
– Русија је 2011. године то укинула управо због статистички значајног броја самоубистава у тој седмици када се мења време – каже она.
Постоји и нека тенденција да се и чешће јављају повреде на раду, да се чешће јављају саобраћајни удеси, да се људи теже прилагођавају.
– За шест до осам одсто је чак повећан број инфаркта у првом понедељку после промене времена – наводи професорка Грујичић.
Све је боље од померања казаљки
Прим. др Невенка Димитријевић, председница Секције опште медицине у Српском лекарском друштву, рекла је недавно за „Блиц“ да које год време да остане у Србије свакако је боље од померања казаљки два пута годишње.
– Организам има своје системе адаптације на све, па тако и на померање времена. И када у Србији буде одлучено да ли ћемо остати на зимском или летњем рачунању, онда ћемо се сви једном адаприрати и неће више бити стресова у пролеће и јесен – наводи она.
Домаћи стручњаци опширно су се бавили овом темом, па је тако и Бранко Симоновић из астрономског друштва „Руђер Бошковић“ става да је све боље од досадашње праксе померања казаљки. О томе које је рачунање времана боље за наше поднебље – да ли зимско или летње, наведео је у опширној анализи за наш портал.
Већина за летње рачунање времена
Иначе, у репрезентативној онлајн анкети Европске комисије од 4,6 милиона учесника 84 одсто изјаснило се против смене летњег и зимског времена, а већина је за увођење трајног летњег времена, у ком правцу би ишла коначна одлука.
Многи стручњаци, међутим, упозоравају да би увођење летњег рачунања времена током целе године имало погубне последице.
Глупљи, дебљи, мрзовољнији
– Тиме се повећава ризик од дијабетеса, депресије, поремећаја сна и тешкоћа у учењу, што значи да бисмо у Европи постали дебљи, глупљи и мрзовољнији – рекао је недавно Тил Ренеберг са Института за медицинску психологију Универзитета у Минхену у време велике европске дебате на тему померања казаљки на сату.
Уколико би ЕУ одлучила да уводе трајно летње рачунање времена, много више дана у години устајали бисмо по мраку.
– Зависно од места становања, деца би и до шест недеља дуже ишла по мраку у школу – каже Ренеберг, који сматра да је анкета спроведена без адекватног информисања јавности.
– Да је анкета спроведена зими, вероватно би се многи заложили за зимско време – рекао је Инго Фице из болнице „Шарите“ у Берлину.
Светло и тама утичу на наш унутрашњи часовник – када ћемо се разбудити, а када осетити умор. Дужи дан због увођења летњег времена утиче да се неуратрансмитер сна мелатонин касније лучи. Пошто не осећамо умор на време, касније лежемо, али ујутро ипак морамо раније да устанемо, објаснили су стручњаци.
– Временом прети недостатак сна – због тога ћемо у још већој мери постати хронично ненаспавано, преморено друштво – каже за лист „Штерн“ стручњак за поремећаје сна Ханс-Гинтер Вес.
У сваком случјау, уколико нас ЕУ не изнанади неком новом одлуком, предстоји нам још најмање шест померањи казаљки – два пута годишње током наредне три године.
Н. Ж. П. Блиц
