Без одласка у продавницу, чини се, не можемо ни током празника. И то баш оног посвећеног борби за права радника на достојан живот и рад. Чињеницу да су готово све продавнице 1. маја отворене за потрошаче, председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије Ранка Савић назива понижавањем и омаловажавањем запослених у Србији. „То је, у крајњој линији – непоштовање запосленог“, указује она. Радним временом запослених у Србији бавио се уочи празника и председник државе. Он је, међутим, навео да сматра да је 40 сати рада недељно – мало.
„Апсолутно није неопходно да продавнице раде 1. маја, као што није неопходно ни да трговци раде недељом. Ово је апсолутна експлоатација радне снаге. Једино се о профиту води рачуна, он је на првом месту, а радник је потрошна роба која траје док траје. Кад не траје – заменићемо их неким новим радником одакле год“, каже Ранка Савић.
Савић је прокоментарисала и појаву да послодавци у делатности трговине све чешће, у огласима за посао, као бенефит рада код њих истичу и – „два дана одмора недељно“.
„Србија је, по истраживањима, земља у којој се најдуже ради и у Србији шестодневна недеља постаје нешто што је апсолутно нормално, иако Закон о раду прописује петодневну радну недељу и наводи да – изузетно, послодавац може прерасподелом радног времена да уведе шестодневну радну недељу“, истиче наша саговорница.
Заиста, додаје, нисмо дошли у ситуацију да се радник на овај начин „награђује“.
„Наше власти уопште не треба да се чуде и да буду изненађене зашто радници одлазе из Србије у друге земље Европе и света. И тај тренд ће бити све већи“, наводи она.
За разлику од Црне Горе која ове године уводи седмочасовно радно време, радници у Србији томе не могу да се надају. Штавише, иако је Законом о раду прописано да пуно радно време износи 40 часова недељно, иако „општим актом може да се утврди да пуно радно време буде и краће – али не краће од 36 часова недељно“, председник Србије је, уочи 1. маја, јасно поручио да је 40 сати рада недељно – мало.
Вучић: Док сам ја председник – од тога нема ништа
„Мислим да је 40 сати мало радног времена и баш ме брига шта су мислили радници у Чикагу. Човек мора да ради више“, рекао је Александар Вучић.
Он је поручио да од скраћења радног времена у Србији на седам часова – нема ништа.
„Док сам ја председник и имам икаквог утицаја у СНС, од седмочасовног радног времена нема ништа“, поручио је председник Србије грађанима.
Савић: Уместо честитке – изјава о Сејшелима
Коментаришући изјаву српског председника, Ранка Савић каже да ју је доживела као изузетно „лепу“ честитку свим радницима у Србији пред првомајске празнике.
„Сви ми заједно смо то доживели као апсолутно непоштовање радника, и у крајњој линији – грађанина Србије. Разговарала сам са пуно људи о томе и сви су баш изненађени, тим пре што пола оног што је председник Србије говорио апсолутно нема везе са реалношћу“, указала је Савић.
Она истиче да се, према најновијим подацима Еуростата, у Србији недељно ради дуже од 40 сати.
„А у једној Немачкој, која је позната као радохолична нација, ради се недељно нешто више од 30 сати. Исто је у свим другим земљама ЕУ, где се недељно ради мање од 40 сати. Српски радници нису нерадни, они већ сада раде изузетно много, али је друго питање колико су за тај рад плаћени“, наводи Савић.
Од председника је, додаје, очекивала да свим запосленима бар пожели срећне првомајске празнике.
„Очекивала сам да нас обрадује нечим што ће влада да уради за побољшање и веће задовољење запослених, а добили смо изјаву да српски радник неће да ради, али би да иде на Сејшеле и да се купа на Малдивима“, наводи саговорница портала Н1.
То што Вучић ради, наводи – не иде у прилог целокупној ситуацији у Србији где имамо огроман мањак радне снаге.
„Оваквим наступима и оваквим односом према радницима и грађанима Србије тај број људи који ће напуштати Србију и одлазити из ње не само да се неће смањивати, него ће се из месеца у месец повећавати. И неће одлазити само социјално угрожени, него и они који не могу више да поднесу овакво функционисање државе и вокабулар којем смо непрекидно изложени“, упозорава Ранка Савић.
Ко ради најмање, а ко највише
Подаци Еуростата за последњи квартал 2023. године показују да радници у Србији раде 41,9 сати недељно. И то је убедљиво више од броја радних сати које на послу проводе радници у земљама ЕУ.
Реч је о просечном броју стварних сати рада у недељи.
Међу земљама ЕУ, најмање раде радници у Холандији – 30,8 сати недељно.
Просечан број радних сати које на послу проведу радници у земљама ЕУ је 35,5.
Где су радници у Србији 1. маја 2024.
У Србији се, каже председница АСНС, ништа суштински није променило у последњих десет и више година када је реч о правима и положају радника.
У Србији су, додаје – и даље мале плате, без обзира што је номинално дошло до раста зарада и што Републички завод за статистику „излази са невероватним податком о просечној плати од 94.125 динара“.
„Ми смо шокирани тим податком. Податак о просечној плати, ако поверујемо да није ‘фризиран’ може да буде последица чињенице да је у Србији присутно невероватно социјално раслојавање – да имамо људе који имају милионске плате, док већински део Србије зарађује око 70.000 динара. А, да не говоримо о оних 350.000 људи који живе од минималца од 47.000 месечно“, указује Савић.
Она истиче да расте обим такозваног прекарног рада.
„Оно што нас у синдикату посебно иритира је повећање обима такозваног прекарног рада – несигурног рада, где је све већи проценат несигурних уговора о раду, уговора на одређено. Да не говоримо о људима који раде на привремено повременим пословима – они су потпуно ван радног односа и немају апсолутно никаква права“, упозорава Ранка Савић.
Да је, додаје, такво благостање у Србији као што указује ниво просечне плате, не би, истиче Ранка Савић, према проценама представника УН у Србији око 800.000 грађана било сиромашно.
Не можемо, додаје – да будемо задовољни и срећни овог 1. маја.
„Проћи ће још много ‘првих мајева’ док будемо могли да кажемо да је ова земља демократска, да институције раде, да инспекција рада ради свој посао, да је судство независно и да суди по праву и закону. Нисмо задовољни, није ни чудо што у овој земљи влада незадовољство и огромна апатија“, закључује саговорница портала Н1.
Шта каже Закон о државним празницима
„У дане државних и верских празника који се празнују у Републици Србији не раде државни и други органи, привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга, осим на Дан победе који се празнује радно“, стоји у Закону о државним и другим празницима.
Исти члан закона обавезује и државне органе и предузећа да „обезбеде непрекидно обављање делатности, односно услуга и у дане државних и верских празника који се празнују у Србији ако би због прекида обављања делатности, односно услуга настале штетне последице за грађане и државу“.
„Привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга чија природа делатности, односно технологија процеса рада захтева непрекидан рад, могу да раде и у дане државних и верских празника који се празнују у Србији“, прецизира закон.
Foto 22Images Studio/Shutterstock
Даниела Илић Красић Н1
