– Никада туђе нисам желео да узмем па макар био гладан – истиче поштени проналазач са Бановог брда
Обиласком кафића на Бановом брду у којем ради, Југослав Чукић започиње сваку ноћну смену. Као ноћни чувар дужан је да претресе сваки кутак локала и управо тако пре недељу дана пронашао је скоро 50.000 евра, заборављених у башти кафића, случајно и надохват руке свим пролазницима.
– Узмем торбу и кад сам видео онолико новца, затворио сам је и унео унутра да поново погледам да није дрога или неко оружје. Свашта се дешава. Погледам поново. Само новац, зној ме облио. После пар сати долази човек и пита да ли је заборавио овде торбу. Ја му рекао да јесте и извадим торбу. Он је узео, на брзину пребројао и каже: „У реду је, хвала и довиђења“ – испричао је Југослав Чукић за РТС.
Уместо награде, тек нешто љубазније хвала, овај поштени налазач са Бановог брда добио је када је прошле године вратио тек нешто мању суму.
– Било је пар хиљада швајцарских франака, две карте за Цирих и сва документа. Узмем личну карту и преко 988 га нађем – објашњава Чукић.
Реакције људи су, каже, подељене. Ипак, он се није двоумио. Ни тада, а ни сада.
– Стварно никад у животу нисам помислио… Ја сам могао да напуним шлепер са мобилним телефонима колико сам их нашао и вратио. Никада туђе нисам желео да узмем па макар био гладан – истиче поштени проналазач са Бановог брда.
А памти и те како боља времена. Тај господин снажних принципа по занимању је машински инжењер. Након распада раковичког „Југостроја“, остао је без посла. Запослио се као чувар и сада је, нада се, на годину дана до пензије.
Одгаја и седамнаестогодишњу унуку, која живи са њим и за коју, каже, мора увек да има. Али поштено, и на прави начин, па ко награди – награди.
