Најгоре у Лештанима, потом у Булевару деспота Стефана, па у Угриновачкој у Земуну, Обреновцу...
Београд се последњих месеци налази у врху табеле светских престоница са најзагађенијим ваздухом. То што удишемо може да се осети, а у одређеним деловима дана – чак и да се види. И поново се испоставља да је једино „оружје” у борби против штетних честица ‒ ветар. Док је током више јануарских и првих фебруарских дана ветар дувао кроз град, ваздух је био прихватљив, чак је повремено оцењиван и као добар. Како су струјања престала, загађење се вратило на ниво на који смо већ навикли.
Судећи према подацима са специјализованог сајта Градског завода за јавно здравље „Беоеко”, читаво преподне јуче је ваздух у Београду био ‒ загађен. На већини мерних станица у престоници забележено је неприхватљиво присуство штетних материја, а нарочито злогласних честица познатих као ПМ 2,5 које погубно утичу на људско здравље. Најгоре је било у Лештанима, потом у Булевару деспота Стефана, затим у Угриновачкој у Земуну, Обреновцу… На свим овим локацијама цифре којима се мери квалитет онога што удишемо биле су у црвеној зони, што значи да је ваздух био ‒ загађен. Истовремено, на знатно мањем броју других мерних станица оцењен је као прихватљив.
Међутим, и у случајевима када је прихватљив, не треба бити у заблуди да то није лоше, јер стручњаци упозоравају да је и званично прихватљив ваздух у дужим периодима штетан по наше здравље будући да је и тада количина опасних ПМ 2,5 честица повећана.
Да подсетимо, реч је о „финим” честичним материјама које могу да се удахну и имају пречник мањи од 2,5 микрометара. Оне могу да уђу у плућа и крвоток, што доводи до озбиљних здравствених проблема. Најозбиљнији утицаји су на плућа и срце, а дуже излагање може довести до кашља или тешкоћа у дисању, погоршања астме, а може се развити и хронично респираторно обољење.
Ове мале честице могу да стигну из различитих извора као што су индустријска сагоревања, сагоревање грејних материја, ситна прашина са градилишта, природни пожар, издувни гасови…
У исто време, јуче око подне, на међународном порталу „Ер вижуал” Београд је скочио на листи угрожених светских престоница и доспео на осмо место. Гори од нас били су главни градови Кувајта, Казахстана, Бангладеша, Пакистана и Индије. Није баш за утеху…
Иначе, према истраживањима Европске агенције за животну средину, која се односе на квалитет ваздуха у читавој Европи, Србија је у прилично лошој ситуацији.
Према подацима из 2022. године, у нашој земљи је услед загађења ваздуха честицама ПМ 2,5 умрло 10.800 људи.
Утицај на здравље
На специјализованом сајту „Беоеко” могу се пронаћи подаци о томе какав утицај на здравље људи имају различити квалитети ваздуха. Када је реч о загађеном ваздуху (анимација црвене боје), здравствене тегобе могу се јавити у целој популацији, с тим што код осетљивих група (стари, деца, особе са обољењима срца и плућа) могу настати озбиљније тегобе него у популацији здравих особа.
Препоруке за понашање становништва из осетљивих група односе се на избегавање напорних активности у спољашњој средини и обављање активности у затвореном простору док се не побољша квалитет ваздуха. Препоруке за остале делове популације су: скраћивање дужине и смањење интензитета напорних активности у спољашњој средини.
Нездраво сваки други дан
Према подацима са специјализованог портала „Клима 101”, загађење у Београду, али и у другим градовима Србије, готово је свакодневна појава. У току 2024. године на мерној станици у Старом граду, која је део мреже Агенције за заштиту животне средине (СЕПА), измерена на дневном нивоу концентрација ПМ 2,5 честица превазилази смернице Светске здравствене организације чак 174 пута – готово сваки други дан, у просеку. Притом треба имати у виду да је Стари град један од мање загађених локалитета у Србији.
(Фото М. Спасојевић)
Милан Јанковић Политика