Предлог о потпуној забрани пушења у угоститељским објектима постоји, али није дошао на дневни ред за усвајање, нити има мишљење Министарства здравља и других министарстава. Комисија коју сам водила направила је предлог измена тог закона, који је обухватао апсолутну забрану употребе дувана у сваком затвореном простору, а ту смо додали још и спортске терене и аутобуска стајалишта. Предлог је послат Министарству здравља, али је на томе и остало, каже у разговору за портал Н1 др Срмена Крстев, која се до децембра налазила на месту председнице Републичке стручне комисије за контролу дувана.
Србија је једна од ретких земаља у Европи и региону у којима је пушење дозвољено у ресторанима, кафићима и другим угоститељским објектима, који су задимљени и овог 31. јануара, када се обележава Национални дан без дувана.
Према њеним речима, одредбе по којима је пушење дозвољено у једном делу угоститељских објеката „толико су застареле да, осим у Србији, нигде више не постоје“.
„У осталим државама постоји или потпуна забрана пушења или такозвана делимична, која је суштински потпуна, где је пушење дозвољено само у специјално конструисаној просторији са врло строгим условима. Такве просторије се готово нигде не отварају јер захтевају посебну вентилацију, специјална врата и слично, па нису исплативе за угоститеље. Све већи број држава уводи и забрану пушења на терасама локала, тако да је Србија ту у великом заостатку“, истиче др Крстев.
Решењем министра здравља 2021. године формирана је Радна група, са циљем да изради измене и допуне Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму. Та група је била мултисекторска, поред целокупног састава Републичке стручне комисије за контролу дувана чинили су је и представници различитих министарстава у чијим законима се такође помиње дуван и контрола дувана.
Упитана да процени када би потпуна забрана пушења у угоститељским објектима могла да заживи и у Србији, саговорница портала Н1 одговара да „не види да држава Србија уводи било какве мере у области здравља које су промотивне“.
„Не знам шта се више чека с тим. Депримирајућа је чињеница да наша држава није у стању да уведе мере које су већ деценијама на снази у Европи и у другим деловима света. Једном ће то свакако морати да уради и Србија. Пушачи се иначе врло брзно навикну да морају да изађу напоље уколико желе да пуше. То уосталом раде и наши туристи када оду у неку земљу у којој није дозвољено пушење у угоститељским објектима“, подвлачи др Крстев.
Како каже, предлог би требало да буде усвојен уколико се не донесе тај свеобухватни закон који обухвата и рекламирање дуванских производа, што би, додаје, свакако било боље.
„Узмимо на пример сликовна упозорења, јер ретко која држава има паклице цигарета какве ми имамо. Такође, потпуно је нерегулисана област нових дуванских и никотинских производа, па имамо експлозију употребе тих производа међу младима, без икакве регулације и контроле“, упозорава др Крстев.
Комисија за контролу дувана у Србији више не постоји
Одлуком Министарства здравља из децембра прошле године Републичка стручна комисија за контролу дувана престала је да постоји.
„Комисија је расформирана и тренутно је нема, али се надам да ће ускоро бити формирана нова“, наводи др Крстев.
Саговорница портала Н1 наглашава да је један од главних аргумената у корист забране пушења податак да није дошло до смањења броја гостију у угоститељским објектима.
„У свим земљама, без обзира на то колико је проблем велики, увек има више непушача од пушача. Кад је уведена забрана пушења, многи непушачи су почели чешће да посећују локале, што је управо супротно од приче коју су форсирали угоститељи и дуванска индустрија“, констатује др Крстев.
Подсећа да је још 2009. године био израђен Предлог закона којим је била предвиђена потпуна забрана пушења у затвореном простору, па тако и у угоститељским објектима.
„Нажалост, Скупштина Србије је то променила, па је 2010. године на снагу ступио закон са тим изузецима. И тада је било јасно да то није добро. Дозволити пушење у једном делу локала, а у другом не, и то у простору без икакве преграде и посебне вентилације, није имало никаквог смисла“, закључује др Крстев.
Никола Којић Н1
