Док студенти у свим универзитетским центрима блокирају факултете већ четири месеца, њихови професори – који их подржавају од самог почетка протеста остали су без знатног дела фебруарске плате. У одлуци Владе Србије да професорима смањи плате спорно је много тога, између осталог и чињеница да наставе нема јер студенти физички блокирају високообразовне установе – а не јер професори не желе да предају.
Већ четири месеца студенти физички блокирају факултете, што значи да без важећег индекса нико не може да уђе у зграду. Обустављена је и настава, тако да је професорима онемогућено да обављају овај део свог посла.
Након што су смањене плате наставницима у школама, на ред за санкционисање стигли су и универзитетски професори. Према њиховим речима, добили су само 12,5 одсто плате, јер је Влада у оставци донела уредбу која мења начин на који се обрачунавају плате професора и сарадника на свим високошколским установама, преноси Нова економија.
Том уредбом смањено је време предвиђено за обављање научно-истраживачког рада, а повећан број радних сати намењен настави. Убудуће, научни рад у обрачуну зараде чиниће 12,5, а наставни рад 87,5 одсто плате.
Да ће универзитетски професори бити кажњени, први је најавио председник Србије Александар Вучић, који је рекао да ће уместо плата, “добити кромпир”.
Ове промене, не само због тога што су професори спречени да предају, немају никаквог правног основа, казао је за Нову економију адвокат Данијел Динчић.
“Овде нема никакве кривице професора, имајући у виду да они не раде јер су студенти у блокади, нису самостално обуставили рад. Поготово је спорно што овде плате није добило ни ненаставно особље”, каже Динчић.
Саговорник Нове економије ово заправо види као “чисто кажњавање” због подршке студентима.
Стручњак за радно право и председник Центра за достојанствен рад Марио Рељановић такође каже како ова одлука Владе није основана.
„Ово је како мали Перица замишља право. Ова Владина уредба не може да се примени у пракси, супротна је Закону о високом образовању. Само неисплаћивање дела зараде је незаконито. Ја могу да претпоставим да је намера била да се исплати нешто симболично, али су схватли да настава чини само половину зараде, и видели су ову уредбу као ‘елегантно’ решење и начин да се плате умање. То је њихова логика, да није одржана настава, па нема ни плате“, каже Рељановић.
Занимљиво је, истиче Рељановић, да је акредитацијом одређено да однос наставне и научно-истраживачке делатности на факултетима морају да буду једнаки. Због тога он верује да је ова уредба само краткротрајна, односно да ће врло брзо бити измењена и враћена на старо.
“Ово није легално, а није ни нормално. Својим понашањем показују да немају осећај за захтеве студената, јер се њихова три захтева односе на владавину права. Ова одлука је незаконита, али власт сматра да им нико не може ништа само зато што су на власти, а управо зато студенти и протестују, због урушеног правног система. То што су професори подржали студенте, нема никакве везе, јер је одржавање наставе свакако онемогућено”, закључује Рељановић.
Иначе, декани, професори, асистенти и други запослени на Универзитету у Београду поднели су Уставном суду иницијативу за оцену уставности и законитости уредбе којом се мења однос удела наставног и научног рада у плати. Иницијативу је потписало 470 професора, сарадника и чланова универзитетског особља.
Такође, спорно је и што је нову уредбу донела Влада чији је председник Милош Вучевић у оставци, о чему је Нова економија већ писала.
Деканка Јовановић: Смањење плата директан притисак
Наталија Јовановић, деканка Филозофског факултета у Нишу, каже за Нову економију да нису добили објашњење Министарства просвете о томе зашто су плате професора смањене, али да је ово виде као директан притисак.
“Сигуна сам да је ова одлука донета на основу самовоље једног човека, који је у овој држави и председник и тужилац и судија и директор школе и председник сељачке задруге. То је директан притисак да се уништи државни универзитет”, каже Јовановић.
Како деканка Јовановић објашњава, досад је, по акредитацији, радно време професора 40 сати – од тога 20 сати научно-истраживачког рада и 20 сати наставе, али је сада овај однос смањен.
“У наставу улазе и припрема, консултације, иновације програма и уџбеника, али поред тога, ми се бавимо и научним радом – то је један важан део рада, који омогућава професорима напредак у звању. Ми пишемо научне радове, рецензирамо туђе радове… А од почетка обуставе, сви професори су били на својим радним местима, били су доступни и на располагању студентима, имали смо велики број радионица, предавања и трибина који су ускостручни, а и даље их имамо”, каже Јовановић.
Деканка наглашава да професори упркос овоме, настављају са подршком студентима.
“Наставно-научно веће Филозофског факултета у Нишу изгласало је поптуну подршку студентима. За то је гласало 85 одсто чланова већа”, каже Јовановић.
С друге стране, професор Филозофског факултета Владимир Вулетић каже за Нову економију да је незадовољан чињеницом да се четири месеца након почетка блокада пажња јавности усмерава на то да професори нису добили плате, када, како каже, за њега постоје важнија питања.
“Десетине хиљада студената нико није питао да ли желе да буду у блокади. Факултети не постоје због професора, него због студената, тако да мене занима само једно питање, и само једно бих коментарисао, а то је на који начин ће да се нормализује настава, да се све доведе у смислено стање”, каже Вулетић.
Како каже саговорник Нове економије, “осећа се непријатно” да говори о платама професора, када постоје људи које актуелна ситуација погађа више.
“Ја такође јесам погођен овим, али има људи које погађа горе, оне који школују своју децу. Ја сам успео и неку уштеђевину да имам, али сам недавно био у селу и разговарао са човеком који обрађује земљу, њему дете студира, требало би ускоро и да дипломира. Њима је ово финансијски врло тешко, а то није једини пример, сигуран сам да има још много људи у таквој ситуацији”, закључује Вулетић.
Иначе, Нова економија питала је Министарство просвете због чега је донета нова уредба, по ком основу су професорима исплаћене умањене зараде, као и да ли ће им, након завршетка блокада, када се настава одржи, професорима бити исплаћен заостали део зараде. Одговоре, међутим, нисмо добили.
Подсећамо, студенти у блокади траже испуњење четири захтева.
Први захтев је да институције објаве сву документацију која је у вези са радовима на реконструкцији пруге од Новог Сада до Келебије, у шта спада и реконструкција надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. Други захтев је потврда надлежних органа о идентитету свих лица за која постоји основана сумња да су физички напала студенте и професоре, као и покретање кривичних поступака против њих, као и на свако лице које је физички напало студенте и професоре и све друге грађане који учествују у мирним грађанским окупљањима.
Трећи захтев се односи на одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених студената на протестима, као и обуставу већ покренутих кривичних поступака.
Четврти захтев је повећање буџета за високо образовање за 20 одсто. За испуњење овог захтева издвојено је 12,01 милијарди динара из буџетске резерве.
Foto: N1/ Jelena Petrović
