После периода рекордних јунских врућина, време у Србији постало је изразито нестабилно. Током викенда, олујно време са градом погодило је многе крајеве, пре свега на југозападу земље, укључујући и градове као што су Прибој, Пријепоље, Сјеница, Тутин.
Али по свему судећи најразорнији град, који је у домаћим медијима био описан као „величине јајета”, пао је северније, у Осечини у западној Србији, где је оштетио куће, аутомобиле, путеве, усеве, пише за портал Клима101 Дарко Савић са Физичког факултета у Београду.
Иако се време у Србији релативно нагло променило, овакве падавине нису биле изненађење – већ неколико дана Републички хидрометеоролошки завод најављивао је олујно време, и затим је и издао упозорење за територију читаве земље до краја месеца, наводећи да је могуће „нестабилно време, са честом појавом грмлјавинских непогода са интензивним плјусковима, градом и олујним ветром”.
Оваквих упозорења ће, нажалост, у будућности бити све више. По савременим научним моделима, град неће бити само чешћа појава у Србији, већ ће он у просеку бити чак и већи.
По званичним пројекцијама, крупни град (пречника већег од 5 центиметара) може постати значајно чешћа појава у Србији током 21. века
Како се наводи у Програму прилагођавања на измењене климатске услове, званичном државном документу који је Влада Републике Србије усвојила крајем 2023. године, ако се климатске промене наставе овим темпом, фреквенција појаве града пречника већег од 5 цм порашће за 40-80% до краја века, на готово целокупној територији земље (5 цм је негде између јајета и тениске лоптице).
У овој студији је показана и тенденција пораста броја дана са ударима ветра јачим од 25 м/с, што се такође може користити као индикатор за формирање јаких олуја, које су повезане са појавом града.
Како се наводи у Програму, укупна годишња сума падавина се неће значајно променити у Републици Србији, али ће доћи до измене њиховог режима, што може утицати и на појаву града.
Наиме, за град су посебно важни резултати који се тичу промена у веома јаким и екстремним падавинама. Грубо речено, оне се већ сада јављају чешће насупрот малим и умереним падавинама које, према осматрањима, бележе пад.
Самим тим, укупна годишња количина падавина је остала непромењена, али се повећала учесталост екстремних падавина. То значи да су падавине ређе (услови склони суши) али кад се догоде оне су екстремније (услови склони поплавама).
У односу на средину 20. века, удео екстремних падавина (30 мм и више) у укупним годишњим падавинама порастао је са 2,4% на чак 5,6%. Ова промена ка већем уделу екстремних падавина ће се наставити у будућим деценијама, како Србија буде наставила да се загрева.
Анализа ризика од великих падавина показује да је у периоду 2001-2020. под високим и веома високим ризиком било свега 7% територије Републике Србије – док ће до средине века тај проценат порасти на око 56%.
Величина зрна града зависи пре свега од јачине олује: јаче олује могу дуже задржати град у ваздуху, што граду даје више времена да расте
Али не само да климатске промене доприносе обилнијим падавинама, већ и – условно речено – мењају њихов састав, па се у све топлијој Србији могу очекивати чешћи и јачи налети града.
Да бисмо то разумели, треба најпре да проникнемо у саму природу ове појаве. Град као падавина представља природну појаву и повезан је са најенергичнијим, олујним облацима, тзв. кумулонимбусима.
Олујни облаци, а самим тим и град, могу се формирати у било ком делу године, али су најчешћи у топлој половини године, када је на снази и сезона противградне заштите у нашој земљи (од 15. априла до 15. октобра).
У Републици Србији ових градоносних облака, у просеку, највише има током јуна, маја, затим јула, па у тим месецима можемо очекивати и највише града.
Градоносни облаци се формирају у топлом делу године из два разлога.
Прво, када Сунце јако зрачи, приземни слој ваздуха се интензивно загрева, а знамо да је топао ваздух ређи од хладног, тако да он тежи да се подигне на веће висине и на тај начин се формирају јаке узлазне струје.
Друго, ако је ваздух топао, што је случај лети, он може у себи да садржи већу количину водене паре која је неопходна за формирање облака. Тако да град настаје у средини у којој има довољно водене паре за његово формирање, и довољно јаке узлазне струје која ће дужи временски период задржати то зрно града у ваздуху, и на тај начин му омогућити више времена да расте и повећа своју величину.
Једно поједностављено објашњење утицаја климатских промена крије се у чињеници да расте средња глобална температура ваздуха, а свако загревање ваздуха за 1о Ц омогућава (у просеку) да он садржи 7% више водене паре.
Више водене паре потенцијално значи интензивније олује, а с тим и више града. Међутим, због компликованости овог проблема, ова област и даље представља активну област истраживања.
У Програму прилагођавања на измењене климатске услове, посебно су препознати воћарство и виноградарство као осетљиве пољопривредне гране.
Како се наводи у документу, за укупно 11 воћарских и виноградарских области у Србији оцењено је да имају високи ризик од града, на основу климатских пројекција и заступљености ових грана пољопривреде (од Сремске преко Златиборске и Колубарске области до Зајечарске и Пчињске).
Програм као посебан циљ у оквиру унапређења заштите вишегодишњих засада од екстремних временских догађаја наводи субвенционисање противградних мрежа и мрежа за засену за засаде воћака и засаде винове лозе. Такође, предвиђено је и јачање метеоролошког осматрачког система, како унапређењем опреме тако и кроз нове обуке запослених у РХМЗ.
Другим речима, мада је појаву града и његову опасност тешко предвидети, то не значи да све морамо да препустимо случају. Опасност од града зависиће и од тога колико смо се добро адаптирали на нове климатске услове.
Скорашњи рекорди
У претходне две недеље били смо сведоци бројних градоносних олуја које су излучивале град до величине тениских лоптица које су начиниле велике штете.
Међутим, град те величине је далеко од рекордног. Подсетимо се, олује које су се прошле године формирале у пределу Алпа, од којих су неке стигле и до Србије, обориле су биле многе рекорде: највеће зрно града забележено у Европи (19 цм), најдуже живећа суперћелијска олуја…
Foto: Z. S. M.
