Почетна » КАКО СУ СРБИ НЕКАДА СЛАВИЛИ ВАСКРС: Знате ли шта је комка?

КАКО СУ СРБИ НЕКАДА СЛАВИЛИ ВАСКРС: Знате ли шта је комка?

од admin
0 коментар

Један од старих васкршњих обичаја који је задржан само у ретким крајевима Србије симболизовао је обред причешћа у домовима наших предака

Слављење васкрсења Исуса Христа један је од “најчистијих” хришћанских празника кажу етнолози за портал Експрес. нет и појашњавању како нема много обичаја који се спроводе на данашњи дан као што је случај са Божићем и осталим верским празницима.

Етнолог Драгомир Антонић објашњава за портал Експрес.нет да су обичаји око Васкрса најређи и да су у народ ушли из Новог завета.

Домаћица у улози свештеника

– Нема много васкршњих обичаја јер је Васкрс покретан празник. Имамо Врбицу и Лазареву суботу, а сви они су симбол јеванђеља. Када се Васкрс, као што је то случај ове године, приближи Ђурђевдану, онда се унесе и неколико обичаја везаних за ову славу – умивање мирисном водицом, брање и украшавање цвећем – појашњава наш саговорник.

TRADICIJA Crveno jaje je simbol radosti i novog života

Да се данас слави “најхришћанскији” празник истиче и Милош Матић из Етнографског музеја који појашњава да Васкрс није наследио ниједан култ из претходних религија.

– Славе и Божић су дубоко утемељени у народној религији, а Васкрс као празник није и зато има најмању обичајну праксу. Све се своди на фарбање јаја и црвену боју која је симбол Христове крви или здравља и живота

Некада је у нашим крајевима постојао занимљив обичај познат као комка који је данас, каже Антонић, једино задржан у околини Пчиње.

– У чинију се сипа вода и стави се васкршње црвено јаје и разно биље, обавезно трава здравац која мирише лепше од парфема. Дода се још цвећа које је израсло онда када пада празник, а на праг куће домаћин стави секиру тако да оштрица буде окренута према споља. Најмлађи укућани прескачу праг, а веровало се да што се даље скочи, жито и пшеница ће боље родити – прича Антонић.

Dragomir Antonić

Наш најпознатији етнолог појашњава да је симболика овог обичаја од старина, који се данас задржао у неким местима Јужног Поморавља, представљала причешће.

– Домаћица је дан раније умесила хлеб, а парченце загризе онај који скаче преко прага – то је била нафора. Онда га јајетом из чиније протрља по образима и челу да буде румен и здрав, па попрска водом са здравцем и биљем. Знате, није свако село имало свештеника и цркву, па је домаћица преузимала ту улогу и кроз овај обред причешћивала чланове породице – прича Антонић.

Скромност и радост су нашим прецима били смисао највећег хришћанског празника, који је последњих година комерцијализован, а то нам је, каже Антонић, дошло са Запада.

– Раније се само честитао празник и даривало јаје, а данас се отишло много даље за протестантском, потрошачком логиком. Данас се купују разни поклони, измишља се свашта, попут ускршњих зека који немају симболику у Васкрсу – наглашава Антонић.

Foto: Tanjug

Некада се више водило рачуна о религијским веровањима и идејама, док смо данас много више оптерећени праксом, па отуда и прави такмичарски дух међу нашим домаћицама у фарбању и украшавању јаја, појашњава Матић.

Суштина је у скромности

– Битно је појести јаје и то је суштина, а не како је оно украшено. Наравно, то надметање у украшавњу не треба схватити као нешто лоше, црква нема ништа против тога, а с друге стране лепо је што људи кроз то исказују себе – каже наш саговорник из Етнграфског музеја.

– На сам Ваксрс је постојала пракса да се укућани првим офарбаним јајетом, које је чуваркућа, помажу по образима и тако се симболички духовна и мистична снага јајета пренесе на људе да би били здрави и плодни. Зато обичај који се и данас спроводи да се јаје после Васкрса закопа у мравињак да би стока и усеви умножили и да би их било као мрава – подсећа Матић.

Miloš Matić

Свечани васкршњи ручак за разлику од божићног, који има много елемената обичајне праксе, нема посебних правила.

– Руча се код куће са породицом, а сутрадан се иде у госте и носе офарбана јаја. Суштина је да се прославља васкрсење после смрти и зато је све много скромније него у осталим празницима. Иначе, претераност у јелу и пићу у нашој култури јавља се негде 70-их и 80-их година. Пре тога није било преобимних прослава, свадби и слава као данас. Данас претерујемо у много чему јер немамо новца, па кроз снажне социо-религијске ситуације показујемо да нисмо у кризи и да нисмо променили свој статус у друштву него да смо га поправили – тумачи Матић.

Мирјана Митровић   Експрес.нет

 

Можда ти се свиди

Оставите коментар

two × five =