Око 600.000 радника из приватног сектора зараду прима са закашњењем од месец, два или више, док око 50.000 запослених у предузећима широм Србије уопште не прима плату, упозоравају из Асоцијације слободних и независних синдиката Србије и напомињу да је у Европи знатно другачије.
Најгора ситуација је, кажу, у текстилној и прерађивачкој индустрији и металском комплексу. Предузећа која не исплаћују редовно зараде треба ставити на стуб срама, кажу синдикати. Наводе пример Хрватске у којој постоји јавна листа са таквим предузећима.
Да то постане пракса у Србији, предложили су, кажу, прошле године, када се мењао Закон о раду, али није било заинтересованих.
„Европска законодавства познају и кривичну одговорност послодавца који не уплати зараду запосленом. У Немачкој је предвиђена казна затвора од три до пет година“, каже Ранка Савић из Асоцијације слободних и независних синдиката Србије.
Међутим, додаје, да то у Министарству рада није наишло на одобравање тако да сада у Закону о раду постоји само новчана казна. „Искрено да вам кажем, дуго сам у овом послу, не знам да је један послодавац платио казну због неисплаћених зарада“, истиче Савић.
Главни разлози за нередовне исплате су неликвидна привреда и преоптерећеност предузетника великим бројем намета, сматрају у Унији послодаваца. Не противе се да несавесни послодавци буду кажњени. Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије очекује да држава повуче озбиљније кораке и да се овакве ствари не дешевају.
„Морам да вам кажем да странци са којима долазимо у додир просто не могу да схвате да је могуће да неко ради неколико месеци, а да притом не прими плату. Они се питају зашто тај уопште ради, како је могуће да живи ако не прима зараду“, додаје Атанацковић.
Од почетка ове године инспектори рада су, тврде, донели више од 1.000 решења којима се послодавцима налаже да исплате зараде, и поднели око 700 захтева за покретање прекршајног поступка против таквих послодаваца. Последњим изменама Закона о раду запослени би требало лакше да дођу до свог новца.
Горан Марковић из Министарства за рад наводи да је уведена могућност да запослени на основу обрачуна зараде имају могућност да се директно обрате суду. Тај обрачун зараде има снагу извршне исправе, каже Марковић.
Запосленима се, додаје, омогућава да наплати своја потраживања од послодавца. У пракси ово законско решење не функционише, истичу синдикати.
„Обрачунски листић апсолутно није јавна исправа, и апсолутно није довољан да бисмо натерали послодавца да нам исплати зараду коју нам дугује. Уколико желите да се наплатите, морате у привредном суду повести поступак, спор и редовним путем доћи до свог потраживања. То траје годину дана, или дуже“, каже Ранка Савић.
У Пореској управи нису хтели пред камеру, а на питања уопштено одговарају да контролишу обрачун пореза и доприноса на зараде, напомињући да је, у случају када зарада није исплаћена, послодавац дужан да обрачуна и плати доприносе на најнижу месечну основицу доприноса.
(rts)
