Ко је изградио Храм светог Саве? Неимари? Српска правсолавна Црква током столовања седам патријарха? Тројица посвећених архитекти и њихови тимови? Сви који су давали прилоге, помагали? или један човек и његова власт?
Александар Вучић, председник Србије лета Господњег 2023 изјавио је:
„Храм светог Саве који 100 година нисмо могли да направимо, па смо га сад направили. Нисмо га ми сад завршили, него смо га сад направили. Да људи то знају. Јер смо дали огроман новац, и то смо могли тек када нам је држава оснажила и ојачала“, рекао је Вучић на ТВ Хепи.
Ово је Храм Светог Саве лета Господњег 2001 – Божић. 11 година пре него што ће Александар Вучић доћи на власт и укључити се као функционер у његову изградњу.
„Храм светог Саве је од почетка замишљен као један централни храм српског православља који је посвећен оснивачу Српске православне цркве Светом Сави и замишљено је тако да у његовој градњи учествују многи“, наводи Владимир Вељковић, верско-политички аналитичар.
Крајем 19. века решено је да се изгради Храм. 1931. прихваћен је пројекат Богдана Несторовића, допуњен детаљима Александра Дерока. Градња храма почела је 1935, а 1939. патријарх Гаврило освештао је темеље. Бомбардовање Краљевине Југославије прекида изградњу и темељи са зидовима зарастају у коров све до 1984. када председник председништва Србије Душан Чкребић дозвољава наставак градње. Пројекат модернизује и допуњује архитекта Бранко Пешић. Већ 1989. храм добија куполу која се дизала мало помало 40 дана и главни крст. 1996. радови стају и обнавлају се 2000. Следеће године постављена су звона. А до 2004. завршен је екстеријер храма, а фасада 2017. 2020 године завршен је мозаик који су радили руски уметници.
Владимир Вељковић подсећа да је претходних година управо Вучић истицао улогу лично руског председника (Владимира Путина) у завршавању храма, а сада храм користи за самопромоцију.
„Вучићеву изјаву бих сагледао и као потребу да се на неки начин избрише та претходна кампања која је имала за циљ да руског председника Владимира Путина представи као неког ко је заслужан за изградну храма“, наводи он.
Од 1895 и оснивања Друштва за изградњу Храма светог Саве било је предвиђено да се изградња финансира донацијама грађана. завештањима имовине, да новац даје држава, грађани прилозима у цркви, да се новац прикупља посебно организованим приредбама, изложбама, предавањима.
Од 1984. када се поново наставља градња, црква је прогласом позвала донаторе, дајући могућност да у зависности од дониране суме постану задужбинари. добротвори, утемељивачи приложници.
Архитекта Бранко Пешић, који је радио бесплатно, организовао је низ предавања и изложби чији је приход ишао на изградњу храма.
Након промена 2000. Зоран Ђинђић организује донаторске вечери – новац прилажу комапније, потом грађани Србије, шаљу и Срби из дијаспоре. 2004 затражена је помоћ Руске православне цркве за унутрашње уређење храма. Новац се давао из бужета и преко поштанских марки.
Тешко је кроз дугу истројиу изградње храма срачунати колико је његова изградња коштала и ко је дао највише. Једно је сигурно – што кроз донације, прилоге и завештања, а што кроз буџетска издвајања, храм су градили грађани и верниици и они који то нису, и то из неколико држава, државних уређења и режима
Насловна фото: Принтскрин Н1
Александра Годфроа Н1
