Еминентни професор др Владимир Дугалић, један од најцењенијих стручњака за хирургију јетре у региону, који је јавно критиковао министра здравља Златибора Лончара и међу првима подржао студенте, смењен је са места начелника одељења Прве хируршке клинике УКЦ. Најкомпликованије оперативне захвате које је проф. Дугалић деценијама усавршавао, потом пренео и на млађе генерације, а пре свега спасио више од хиљаду живота, памтиће историја.
Професор Дугалић, једини је лекар у Универзитетском клиничком центру Србије који се не плаши да јавно говори о проблемима српског здравства и који се одважио да критикује рад свог колеге, министра здравља Затибора Лончара.
За Нова.рс, проф. Дугалић недавно је говорио о трансплантационом програму јетре који је још пре више од 10 година увео министар Лончар, а у оквиру којег српске пацијенте оперишу хрватски хирурзи и за то добијају новац из буџета. Професор је указао на пропусте овог програма, који онемогућују наше хирурге да учествују у пресађивању органа, а такође и младе лекаре да се усавршавају у овој области, што све иде на штету како српској медицини, тако и пацијентима.
Претходно је проф. Дугалић јавно подржао и студенте у блокади Медицинског факултета, што је такође наишло на негодовање здравствених власти.
Како је говорио за наш портал, проф. Дугалић, а то потврђују и бројне колеге, министар Лончар никада није лично учествовао у трансплантацијама јетре, нити у компликованим оперативним захватима. С тога не чуди да му стручнији хирург попут проф. Дугалића “стаје на жуљ” знањем и професионализмом, а нарочито храброшћу да јавност обавештава о систему по којем функционише највећа здравствена кућа у Србији – Клинички центар у Београду.
„Ролеркостер“ операција
Подсетимо, пре непуна два месеца све очи светске медицине биле су упрте управо у професора Дугалића и његов хируршки тим, након што су операцијом, која је изведена други пут у историји, спасили пацијенткињу са више од 15 метастаза на јетри.
На ризичан и компликован оперативни захват, познат као „потковица“ или „ролеркостер“, овај високо стручни тим, одлучио се како би жени спасили јетру, јер би било која друга операција захтевала одстрањивање већег дела или комплетног органа. После успешно изведеног захвата, аплаузи су стизали са свих страна планете.
О овој операцији, којом би се свака болница у свету поносила, професору Дугалићу, из необјашњивих разлога, било је забрањено да говори у јавности. Он је ипак одлучо да похвали свој тим и да нашу земљу упозна са струком коју имамо, која брине о оболелима и којом треба да се дичимо. После интервјуа за Нова.рс у којем је говорио о операцији, стигли су му, како је испричао, претећи позиви. Речено му је да убудуће, уколико жели да сачува позицију, не прича превише, без претходног одобрења.
Он се, ипак, оглушио о претње, због чега је сада кажњен.
Премештај због „непослушности“
Након разговора за наш портал о трансплантацијама јетре, у Управи Универзитетског клиничког центра, професору су, као одговор на његову одважност, спремили решење о смени са места начелника Одељења хепато-билио-панкреатичне хирургије, које је потписала директорка УКЦ проф. др Јелена Друловић.
Наиме, професору је јуче стигла “Понуда за измену уговорних услова рада”, којом је предвиђено његово распоређивање на Осмо Одељење гастроинтестилне хирургије са другог одељења хепато-билио-панкреатичне хирургије Прве хируршке клинике, на коме је до сада био начелник.
“Хоће да ми укину право на рад. Када ми је уручено ово решење, одмах сам позвао адвоката да видим које су ми опције. Желе да ме преместе на друго одељење, где нема моје екипе, где нису моји пацијенти, где нећу моћи да радим оно за шта сам најстручнији”, рекао је за Нова.рс проф. др Дугалић.
Ипак, повредио је “нечију осетљиву сујету”, и за то сад хоће да га натерају да плати, иако ће тиме угрозити рад клинике, а највише добробит пацијената.
Биографија професора доктора Владимира Дугалића говори о каквом се лекару ради.
Беспрекорна каријера
Проф. Дугалић специјалиста је абдоминалне хирургије, запослен на Првој хируршкој клиници УКЦ, а више од 30 година бави се општом хирургијом, са посебним интересовањем за хирургију јетре, панкреаса и жучних путева.
Звање доктора медицине стекао је 1992. године на Медицинском факултету Универзитета у Београду са просечном оценом 10. Специјализацију из опште хирургије завршио је 1998. године управо на Првој хируршкој клиници.
Магистрирао је 2007. године, а титулу доктора наука стекао је 2014. године такође на Медицинском факултету УБ, где је и изабран у звање ванредног професора на Катедри хирургије са анестезиологијом 2021. године.
Проф. Дугалић радио је са професором Божином Радевићем, једним од оснивача трансплантационе хирургије у Србији и Црног Гори. Био је и члан тима за трансплантацију јетре од 2002. до 2006. године.
Међу његовим сарадницима су нека од најпознатијих имена светске хирургије. Сарађивао је са лидерима у области хирургије јетре и панкреаса, као што су М. Макучи и А. Накао, приликом студијских боравака у Јапану 2010, 2011. и 2013. године.
Едуковао се и у европским центрима: у Верони код проф. К. Басија, у Цириху код проф. П. Клавијена, у Лондону код проф. Н. Хитона, на немачком Универзитету Хајделберг код проф. Бихлера и у Милану код проф. Торзилија.
Област научног и клиничког интересовања професора Дугалића су бенигне и малигне болести у хирургији јетре, жучних водова и панкреаса. Последњих година је велика пажња усмерена на развој пројекта тродимензионалне (3Д) реконструкције јетре, ЦТ симулације и навигације у хирургији јетре.
Процедуре за које је проф. Дугалић специјслиста:
Десна и лева хепатектомија
Проширена десна и лева хепатектомија
Парцијалне и сегментне ресекције јетре
Тунел у јетри
Wхиппле-ова операција
Дистална панкреатектомија
Стразбергова процедура
Централна панкреатектомија
Ресекција главе панкреаса са презервацијом дуоденума
Ресекционе и дренажне процедуре код хроничног панкреатитиса (Фреy, Бегер, Берн, вирсунг-јејуностомија)
Нефректомија
Адреналектомија
Све врсте операција код тумора билијарних водова
Реконструкције билијарних водова
Спленектомија
Лапароскопска холецистектомија
Prof. dr Vladimir D. Dugalić Foto.Goran Srdanov /Nova.rs
Ана Марковић Нова
