Министарство информисања и телекомуникација објавило је решења о именовању чланова комисија за девет конкурса које је расписало у области јавног информисања. Анализа ових решења показала је да је већина стручњака који су конкурисали самостално или на предлог професионалних удружења послала биографије на више позива, међутим, није јасно којим критеријумима су се водили у Министарству приликом одређивања ко ће бити у којој комисији. Тако су неки кандидати са већим бројем бодова остали без места у комисији, док су други са малим бројем бодова прошли у комисије.
У Министарству су признали да је приликом израде регулативе у вези именовања чланова комисија направљен пропуст да се ограничи предлагање једног кандидата на сваком расписаном конкурсу код једног органа власти, што су нека удружења и појединци искористилии и послали пријаве на све конкурсе.
„Након формирања ранг листе утврђено је да би поједини кандидати, уколико би били именовани, учествовали у раду у три и више комисија што није била интенција приликом израде прописа. Сматрали смо да би именовање истих лица у више комисија знатно утицало на регуларност целокупног поступка пројектног суфинансирања и свесно се прибегло решењу које је сврсисходније у датим околностима. Из наведених разлога приступило се изради решења о именовању чланова комисије водећи рачуна да се иста лица не именују у две конкурсне комисије. Приликом именовања водило се рачуна и да кандидати који су вец́ именовани у неку комисију уступају место редовном кандидату који има највец́и број бодова, а није именован до тада“, навели су у Министарству.
Методологија коју је Министарство користило приликом распоређивања кандидата у комисије довела до тога да кандидати који су имали већи број бодова остану без места у комисији, док су они са мањим бројем бодова прошли.
Такође, оваквoм начином распоређивања кандидата Министарство је прекршило смернице дефинисане Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања.
У Правилнику пише да руководилац органа који је расписао конкурс бира већину чланова комисије на основу приспелих предлога новинарских и медијских удружења. Према Правилнику, уколико се комисија састоји од три члана – два треба да буду именована на предлог удуржења, односно, три – уколико се комисија састоји од пет чланова. У случају да нема довољно пријављених кандидата од стране удружења, бирају се они који су се самостално пријавили.
У комисији конкурса за унапређење професионалних и етичких стандарда именован је само један члан на предлог удружења, у комисији за информисање особа са инвалидитетом двоје, док је у комисији за издаваче са Косова изабрано свих пет чланова на основу предлога удружења.
Наглашавамо да је на овим позивима било довољно пријављених кандидата, али су они због пријављивања на више конкурса, претходно распоређени у друге комисије.
Јасно је да би ситуација била сасвим другачија да се један кандидат могао пријавити само на један конкурс који је расписало Министарство, међутим, такво правило није прописано Правилником.
Због свега наведеног, оправдано сумњамо да је свесно урађена комбинаторика како би одређени кандидати прошли у комисије, док су неки други, иако боље рангирани, изостављени.
Захтевамо да Министарство хитно поништи ова решења и отклони недостаке, како не би били оштећени они кандидати који су, према критеријуму Министарства, најстручнији.
Такође, очекујемо да регулатива у што краћем року буде измењена како више не би било оваквих злоупотреба.