На порталу судова у среду 3.11.2022. године осванула је информација да је судија Наташа Петричевић Милисављевић осудила КРИК у случају Гашић ВС КРИК. Братислав Гашић тужио је КРИК у априлу 2021. године за повреду углед и части због вести коју је КРИК објавио са суђења криминалној групи Зорана Јотића Јотке у којој је пренео оно што се дешавало у судници – цитирао прислушкивани разговор чланова криминалне групе у коме се чуло да је директор БИА-е Братислав Гашић код Јотића „на казану“.
За повреду угледа и части Гашић је тражио пола милиона динара. Током суђења била су заказана четири рочишта, док су само два одржана. Последње је одржано 4.10.2022. године. На порталу судова, стоји информација да је тужбени захтев делимично усвојен, а да је пресуда експедована 3.11.2022. године. Износ на који је усвојен тужбени захтев и даље није познат јер пресуда није стигла до туженог КРИК – а.
Напомињемо да је КРИК у свом тексту цитирао доказе који су изнесени на суђењу у складу са чланом 74. Закона о јавном информисању и медијима. Према овој одредби, „Информације из кривичног поступка који је у току могу се објавити ако су изнете на главном претресу или ако су прибављене или ако су могле бити добијене од органа јавне власти на основу закона којим се уређује приступ информацијама од јавног значаја“. КРИК је складу са Кодексом новинара Србије Гашићу дао прилику да се изјасни о наводима, али он ту прилику није искористио. Гашић није искористио ни своје законско право да затражи деманти након објављивања текста нити је спорне наводе изречене на суду демантовао путем неких других медија већ је посегнуо за тужбом која би требало да буде опција тек када се исцрпе сви остали механизми који дозвољавају да се заштити нечији углед и част, што нас наводи да је циљ ове тужбе био финансијско свако друго исцрпљивање КРИК – а.
Коалиција за слободу медија упозорава на пораст тужби које медији добијају због преношења исказа или доказа са суђења. Медијима је већ у великој мери отежано извештавање из судница, а овакве пресуде ће то практично учинити немогућим и задиру у суштинску улогу медија у демократском друштво да преносе информације од јавног значаја. Помињање државних службеника/носилаца државних функција у било ком судском процесу прошла би било који тест јавног интереса као нешто о чему грађани имају право да знају.
У Београду,
5.11.2022.
Коалицију за слободу медија чине Асоцијација медија, Асоцијација онлајн медија (АОМ), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија „Локал Прес“ и Славко Ћурувија Фондација.
