Сексуално узнемиравање било је третирано као кривично дело једино у периоду 2002–2005. година, након чега је избачено из Кривичног закона. – Сада се ова „проблематика” уређује Законом о раду и третира се као повреда радне дисциплине
За сексуално узнемиравање у Америци добија се отказ, а у Србији – извињење. И то у најбољем случају. Једна од ретких која је добила то извињење била је потпоручница Војске Србије која је 2011. године поднела притужбу повереници за заштиту равноправности због тога што ју је на на радном месту сексуално узнемиравао један потпуковник, који јој је био надређен. Када је код њега отишла на разговор у вези са својим евентуалним напредовањем у служби, тај потпуковник је причу веома брзо скренуо у приватну сферу, нудећи јој пиће и износећи детаље из свог интимног живота.
Када је потпоручница рекла да за пиће нема времена, потпуковник јој је објаснио да „човек треба и мало да се опусти и да има особу са којом ће да разбије сивило свакодневнице”, додајући да је „у данашње време тешко ако немаш разоноду”.
Након овог мучног разговора, који је обиловао непристојним понудама, он јој је чак понудио да је понесе на „кркачама” кући, понављајући да позив за пиће и вечеру остаје. Потпоручница се након овог разговора обратила повереници за заштиту равноправности која је, након увида у случај, издала препоруку да потпуковник упути извињење потпоручници због дискриминаторског понашања, као и да се убудуће суздржи од узнемиравајућих и понижавајућих поступака којима се вређа достојанство жена.
И док се потпуковник Војске Србије из ове афере „извукао” са извињењем, амерички генерал Џон Хестерман отпуштен је након истраге у којој је установљено да је са женским официром размењивао „сексуално сугестивне” мејлове.
Генерал је отпуштен са места помоћника шефа особља у Америчком војном ваздухопловству крајем марта, а истрага је покренута августа прошле године. Иако је Хестерман оштро демантовао било какву везу са својом удатом колегиницом, мејлови су били сасвим довољан разлог да се заврши једна завидна војна каријера.
Америчка војска није хтела да зажмури пред чињеницом да њихов ожењени генерал, који је био један од хероја у Заливском рату, као и у рату против Исламске државе, шаље романтичне мејлове препуне срцоликих емотикона и Купидонових стрелица својој колегиници која носи бурму.
Један од разлога због којих се каријере ових војника драматично разликују јесте и чињеница да у Србији, за разлику од Америке, сексуално узнемиравање на радном месту није кривично дело. У Закону о раду, сексуално узнемиравање колега и колегиница третира се као повреда радне дисциплине, док Закон о забрани дискриминације ову врсту узнемиравања третира као акт дискриминације на основу личног својства и пола.
Адвокат Аутономног женског центра Вања Мацановић подсећа да је сексуално узнемиравање као кривично дело третирано у врло кратком периоду: такво решење усвојила је 2002. Ђинђићева влада, а из Кривичног закона избачено је 2005, у време када је у Коштуничиној влади министар правде био Зоран Стојковић (ДСС). Ова невладина организација од тада води кампању да се сексуално узнемиравање и прогањање кривично санкционишу.
„Иако се нама релативно често јављају жене које трпе сексуално узнемиравање на радном месту, веома мали број њих усуди се да уђе у исцрпљујућу правну битку. За ту врсту ’проблема’ није предвиђена бесплатна правна помоћ, а терет доказивања сексуалног узнемиравања је на жртви.
Законом о раду предвиђено је да се особа која је жртва оваквог узнемиравања прво обрати послодавцу и од њега тражи помоћ. Искуство жена које су пошле тим путем говори да је врхунац добре воље послодавца – премештај ’жртве’ на друго радно место. Тек уколико се руководство фирме оглуши о њену притужбу, особа може да потражи правду на суду, што се дешава у изузетно ретким случајевима”, каже наша саговорница.
И док највећи број запослених у западним земљама зна да их комплименти типа „Колегинице, данас баш лепо изгледате!” могу коштати радног места, јер је интерним правилницима фирми регулисана забрана било какве „интимне комуникације” између запослених, чак и ступање у брак особа са истог платног списка, највећи број фирми у Србији нема правилнике који санкционишу сексуално узнемиравање.
Вања Мацановић истиче да је Факултет политичких наука једна од ретких високошколских установа која санкционише сексуално узнемиравање. Интерним правилником о дисциплини и понашању запослених на Факултету политичких наука предвиђено је да у повреду дисциплине спада и сексуално узнемиравање студената, странака факултета и других запослених.
Под сексуалним узнемиравањем студената сматра се покушај непожељног сексуалног прилажења, тражење сексуалних услуга или било који други вид непожељног вербалног или физичког понашања сексуалне природе на радном месту, а нарочито уцене које подразумевају присилу да се изврше одређене сексуалне радње.
