Лето је време годишњих одмора, одласка на летовање, било на море, било на планину. Људи деле по друштвеним мрежама искуства са путовања, слике са плажа, цене гироса и кафе. Међутим, мало коме пада на памет да четири од 10 суграђана не може да приушти недељу дана одмора ван куће, пише Данас.
Према публикацији Републичког завода за статистику, Сиромаштво и неједнакост за 2021. годину, последњу објављену, 43,6 одсто грађана живи у домаћинствима која не могу да приуште недељу дана одмора ван куће. С обзиром да по попису у Србији живи 6,6 милиона људи, то значи да око 2,9 милиона није могло не само да оде на море недељу дана, него ни на одмор у Србији.
Колико год то много изгледало, то је велики напредак у односу на пет година раније када 56,9 одсто грађана није себи могло да приушти једнонедељно путовање, ни у земљи ни у иностранству, наводи Данас.
Према том истраживању, 33,9 одсто особа живи у домаћинствима која не могу да поднесу неочекивани трошак, на пример квар неког уређаја.
Скоро 15 одсто их не може да приушти месо или рибу у исхрани сваког другог дана, а 9,4 одсто није могло да загреје стан адекватно.
Укупна стопа материјалне ускраћености 2021. износила је 23 одсто, што је ипак напредак са 30 одсто 2017. године.
Ова врста статистике излази са знатним закашњењем и у Србији и у ЕУ, али је Конфедерација европскх синдиката направила рачуницу по којој је у последње две године летовање постало још недоступније радницима.
Како је у ЕУ
Позивајући се на податке еуростата, статистичке агенције ЕУ, они су израчунали да су пакет аранжмани од јануара до маја поскупели 12,4 одсто, а прошле године још 11,5 одсто.
Према њиховим налазима просечну цена пакет аранжмана, који су иначе најјефтинија варијанта летовања, већа је од месечне минималне зараде у 14 чланица ЕУ.
Према подацима еуростата за 2022. годину 28,6 одсто грађана ЕУ просечно није могло себи да приушти једнонедељни одмор ван куће. Убедљиво у најгорој ситуацији је Румунија где 62,5 становништва није могло да приушти недељу дана летовања ван куће.
Мало мање од половине Грка такође није могло да приушти једнонедељни одмор ван куће, као и нешто више од 40 одсто Бугара, Хрвата и Мађара.
Најмање проценат таквог становништва био је у Луксембургу, Швајцарској и Исланду, мање од 10 одсто.
За Србију још нису доступни подаци за 2022. годину, међутим може се претпоставити да је висока инфлација последње две године имала утицај на пад куповне моћи становништва, посебно најсиромашнијих.
Колика су поскупљења
Укупна инфлација у јуну ове године у односу на исти месец претходне године износила је 13,7 одсто. Годину пре тога, у јуну 2022. у односу на јун 2021. године инфлација је износила 11,9 одсто, што значи да је званично инфлација у последње две године износила 27 одсто.
У оквиру тога храна је поскупела највише. За две године, од јуна 2021. до јуна 2023. храна, која чини највећи део потрошње, чак до половине, најсиромашнијих слојева становништва, поскупела је чак 34 одсто.
Пакет аранжмани су у у јуну 2022. године у односу на исти месец претходне године били скупљи 16 одсто, а у претходних годину дана, од јуна до јуна, поскупели су још шест одсто. За две године скоро 23 одсто су поскупели.
С друге стране, расле су и плате. Просечна нето плата у мају (последњи објављени податак) била је 32,6 одсто већа него у истом месецу пре две године. У овом мају она је износила 86.220 динара, а две године раније 65.025 динара.
Ипак, бољи показатељ стандарда становништва показује медијална плата. Половина запослених је примило плату мању од ње, а половина већу. Она је у мају износила 66.244 динара, наспрам 49.869 динара у мају 2021. године, што је раст од 32,8 одсто.
Пензије, које су други по значају приход српских домаћинстава су од јуна 2021. до јуна 2023. године, према подацима ПИО фонда, повећане за 28,7 одсто, једва колико и инфлација.
Shutterstock/Ramazan Ece
