Летњи распуст и време без наставе на факултетима отварају простор младима да зараде новац за летовање, гардеробу, нове уређаје или изласке. Како би им време било флексибилно, одлучују се за рад по сату, без обавезе свакодневног одласка на посао. Ипак, структура тражених послова се ове године променила, те многи послодавци у јеку сезоне немају довољан број радника.
На Инфостуду као и на сајтовима омладинских задруга, највећи број отворених позиција тиче се угоститељских и трговинских послова. Конкретно, послодавцима су потребни конобари, кувари, шанкери, али и асистенти продаје као и особе за декларисање и слагање робе.
Са друге стране, млади се највише интересују за позиције које не изискују физички рад, углавном административног типа.
С тим у вези, како за Данас каже Бранка Тривешковић из Омладинске задруге „Булевар“, огласи за рад у кол центрима и бутицима су увек актуелни.
„Било да је сезона или не, увек има места на пословима као што су кол центри, како за студенте, тако и за незапослена лица. Ту је плата од 60.000 до 120.000 динара. Тренутно су најпотребнији момци и девојке за отварање бутика у Књажевцу и Бачкој Паланци, а зарада је 320 динара по сату. У бутицима током целе године постоји потреба за радницима. Рад у њима подразумева слагање робе, качење зујалица, испомоћ у радњи и помоћ купцима. Такође, ове позиције отворене су како у Београду тако и у већини градова у Србији. Сатница се свуда креће од 260 до 350 динара, у зависности од локала“, појашњава Тривешковић.
Наша саговорница каже да најплаћенији послови нису увек и најтраженији, те да, иако се дневнице за физички рад крећу од 2.500 до 3.600 динара, најмање омладинаца жели то да ради. Са друге стране, административни послови гарантују сатницу око 350 динара, и за њих се јавља највећи број младих.
Тривешковић додаје и да је у порасту број ученика заинтересованих за рад преко задруге, те да их у задрузи „Булевар“ има преко 1.000. Такође, да посао најчешће траже студенти до 26 година, као и ученици завршних разреда средње школе.
„Незапослених лица који преко задруге желе да дођу до посла је драстично мање. Према мојој процени, то се догађа јер су им плате мале па радије одлазе у иностранство“, закључује она.
Да су канцеларијски послови најтраженији потврдила нам је и Теодора Гајић, директорка омладинске задруге СБУ. Према њеним речима, неретко се догађа да су за послове тог типа заинтересовани омладинци који немају неопходне квалификације да их обављају.
„Сви би да раде у канцеларијама, без обзира да ли су компетентни за то. Некада и родитељи прецењују знање и могућности средношколаца, па имамо упит родитеља „Да ли дете од 15 година може да ради у банци и зашто не?“. Једно су њихове компетенције, а друго шта су заиста способни да раде“, каже Гајић.
Она напомиње да послодавци преко лета у великој мери траже раднике у угоститељству, а објашњење за то види у одласку искуснијих конобара и кувара на приморје.
„Ипак, то не даје посебног резултата, јер наши омладинци су или средњошколци или студенти на школовању до 24, 25 година, тако да их поменути послови углавном не интересују“, предочава Гајић.
Директорка СБУ додаје и да је дошло до чудне ситуације када се ради о избору посла. Наиме, иако послодавци не деле послове на мушке и женске, десила се обрнута потражња у односу на раније године.
„Одвијају се смешне ситуације – девојке траже послове у магацинима док мушкарци желе да раде „женске“ послове. Сада се за лакше физичке послове више пријављују девојке, а мушкарци би радије да седе у канцеларијама“, каже наша саговорница.
Осврћући се на тренутну понуду и плаћеност послова, Гајић истиче да највише отворених радних места има у бутицима, на рецепцијама и у козметичким салонима. Ипак, као и Тривешковић, каже да су најзраженији послови у кол центрима и администрацији.
„Сатнице за неквалификоване послове крећу се од 300 до 450 динара минимално, а за квалификоване у којима се тражи да омладинци поседују одређено знање или вештине, од 450 – 500 па све до 1.000 динара“, предочава Гајић.
Са друге стране, Милош Турински из Инфостуда каже за Данас да се неретко догађа да за одређене сезонске послове буду више заинтересовани старији и људи средњих година, него сами омладинци.
„Имамо продавце сладоледа који су старији, иако задруге објављују огласе за овај посао. Током сезоне највише има посла у угоститељству и грађевини. Угоститељство је дефицитарна професија, посебно током лета, јер квалификовани кадрови иду на приморје што повећава потражњу за конобарима и куварима. Послови сезонског брања воћа намењени су свим генерацијама, и ту влада дефицит јер домаћинства не могу пронаћи раднике који ће радити за дневнице које уопште нису ниске. Наиме, дневнице ни у једној од ових професија нису мале, али је људи све мање и мање“, истиче Турински.
Наш саговорник сугерише и да у многим професијама постоји недостатак искусних и стручних кадрова, и да одређене послове из тог разлога не могу обављати студенти, те не чуди појачан прилив радника из иностранства.
„Најбоље плаћени послови су на грађевини, где је дневница око 50 евра. Ипак, млади људи се могу јавити само да носе џакове, а за сложеније је потребна квалификација. Због тога не чуди зашто се увозе људи из источних земаља“, закључује Турински.
Foto: Shutterstock
