Иако Општину Бабушница чине 52 села, отпад се односи само из градске средине. Удружење „Кућа за нас“ нашло је начин како да се проблем одлагања отпада у селима реши, а да газдинстава од тога имају и додатну корист.
„Становници се сналазе како ко зна и уме, стварају се депоније, отпад се баца у реку и ми смо увидели да је бар пола од тог отпада могуће прерадити и компостирати. Ако компостирамо од њега ћемо добити компост, једну корисну материју коју ћемо вратити биљкама и на тај начин ћемо уштедети финансијски, јер нећемо куповати вештачка ђубрива“, каже покретачица иницијативе Миљана Ранчић.
Сваки становник у просеку дневно произведе килограм ђубрета, од чега се 50% може компостирати, кажу у удружењу. Њихова идеја је била да пољопривредници схвате да оно што је за њих ђубре врло лако може да буде нешто врло корисно.
„Прикупља се сав биоразградиви отпад, из пластеника, отпад из башти и отпад из кухиње – љуспе од јаја, талог од кафе, као и покошена трава, лишће и све се то слаже у компостер. После 6-9 месеци из компостера се добија ђубриво или компост“, истиче.
Компост је једно од најквалитетнијих ђубрива, каже Ранчићева. Ниједно вештачко не може да га замени, а компост никад не може да се стави пуно, па тако не може ни да нашкоди биљци, као што је случај са вештачким ђубривом.
„Ми смо кроз пројекат поделили 10 компостера у 10 домаћинстава где су и постављени. Пре тога је постојала још иницијатива која је била мало обимнија. Тренутно постоји још једно удружење које ће поделити још 10 тако да мислим да смо на добром путу развијања свести у том правцу“, додаје.
Из овог удружења кажу да им је помоћ коју су добили у оквиру пројекта Твоје место у Србији значајна, поготово она саветодавна.
„Људи из организације ОРЦА били су врло сарадљиви и за сваку нашу недоумицу су били ту, у том моменту. Лепо смо радили пројекат и лепо смо се слагали. Мислим да је јако битно и то што су нам они у почетку били од велике помоћи за писање пројекта“, каже она.
Пољопривредници прошли и обуку за компостирање
Пре поделе компостера, ово удружење организовало је обуке за све заинтересоване пољопривреднике из бабушничког краја, а делили су и флајере са упутствима за компостирање.
За пољопривредницу Марину Пејчић ово представља важан корак ка подизању свести да се отпад не баца, већ да се искористи за прераду.
„Битна је иницијатива јер тиме подижемо свест да не бацамо тај отпад који може да се искористи. Увек има нешто из куће, од хране, поврћа, воћа, кад се стављају зимнице, тако да је то битно и здраво. Добро је да подижемо и децу да исто увиде и да се угледају на нас, и да и они тако не бацају свуда“, каже Пејчићева.
И домаћинство Душка Цветковића, који сади салату и лук, добило је један компостер, који ће им пуно значити.
„Битно је за нас све овде јер се бавимо органском производњом. Све се компостира и користи као ђубриво после“, додаје он.
Удружење је организовало и Дан отворених врата за све оне који су желели да сазнају како се компостира. Из разговора са грађанима су увидели да овај начин рециклаже природног ђубрива није толико познат, да грађани у суштини не знају о чему се ради.
„Слабо су заинтересовани и треба их мотивисати. У вези с тим смо упутили Општини Бабушница једну иницијативу. Направили смо један програм како би компостирање требало да изгледа на нивоу наше општине, али спроведено кроз локалне документе, да би се грађани подстакли и мотивисали да компостирају“, каже она.
Кроз тај документ општини су предложили да грађанима деле компостере и спроводе редовну информативну кампању. На тај начин ће, подсећају, умањити рачуне људима за комуналне таксе и допринети смањењу отпада у својој општини.
Фото: А.Ђ/МРЦН
