После писања Ало! о лозничком азилу „Наш дом“ јавили су нам се бројни читаоци који тврде да је реалност сасвим другачија. Рада Живановић оптужује директора за немар, а он све демантује.
На друштвеним мрежама су се појавиле узнемирујуће фотографије из лозничког азила “Наш дом” на којима се види да се пси боре за живот без хране, воде и топлоте, иако се директор овог азила јуче похвалио како је збринуо 200 паса.
Рада Живановић из удружења “Етика” тврди да животиње живе у катастрофалним условима и као доказ послала нам је фотографије.
– Од 2008. године се константно борим за азил. Када смо видели колико се надлежни немарно понашају према животињама, ми из удружења смо организовали протест. Тада су против мене, као вође, поднели кривичну пријаву – каже и додаје:
– Дали су себи за право да ураде то, а уопште не брину о псима. Не дају им редовно ни храну, ни воду. Некада дођу у азил на сат времена, а некада уопште не долазе.
Рада тврди да су други активисти и она константно фотографисали стање у азилу, слали фотографије свуда по Европи и сакупљали донације.
– Људи из Европе су често слали храну и новац. Поред тога, кад одем у азил, видим да пси немају храну. Призор је ужасан, тихо је, кућице су растурене, а јадне животиње немају снаге ни да лају – са тугом у гласу прича и каже да је онима који су се највише залагали забрањен улазак у азил:
– У азил не можемо да уђемо од краја јула 2015. године, када смо са овим случајем изашли у јавност. Поднела сам кривичну пријаву против директора “Наш дом”. После тога ми се директор обратио речима: “Кур*о, маму ти је*ем у пи*ку! Запамтићеш ме за сва времена!”
Видно изгладнели пас
Ова жена тврди да је у питању крађа новца:
– Жена из Аустрије је хтела да плати вакцинацију свих паса, под условом да се чипују. Управа то није прихватила. Псе не лече, они умиру.
Чланови аустријског удружења који су донели храну отишли су у управу да питају шта је најпотребније за псе и тако добили дозволу да уђу у азил – прича и каже да су били запрепашћени стањем које су затекли:
– Једна жена је узела шест паса да их спасе сигурне смрти и донела их код мене. Ти пси су живи лешеви. Пошто нисам имала услове за више, прихватила сам само три, а остала три су однели у Нови Сад и платили им пансион. Били су у стању дехидратације, лечим их два месеца и сада су у прилично добром стању- каже Рада Живановић.
– Све што је директор изјавио за Ало! је чиста лаж. На сликама се види да он само позира. Толико лажи није нормално и не знам зашто то чини?! – каже она и додаје да су права реалност слике које је она направила:
– Око Божића су ме звали волонтери да ми дају храну коју сам однела у азил. Дошла сам до азила и револтирана оним што сам видела, све сам фотографисала.
Незаштићен азил
Рада тврди да је, када је видела какво је стање у азилу, упозорила директора на ужасну ситуацију у којој се пси налазе:
– Азил је на овом минусу незаштићен и ја сам морала да реагујем. Писала сам директору питајући се како могу да буду тако немарни. Након мог јављања, Даница Ђурић, заменица в.д. директора је на локалној телевизији “Лотел” обмањивала грађане да псе утопљавају са сламом – истиче и каже да импрегнирано платно, на како тврди монтираним сликама, није спомињала, нити га у азилу има:
– Ове слике су за обману јавности, јер су добили на десетине мејлова од грађана… Фотографије мртвих паса и хаоса су направљене до тренутка када су ми забранили улазак у азил – каже и додаје да је мали број паса остао у боксовима, јер је већина угинула.
Директор: Представљају се као заштитници, а продају псе!
Јанко Алексић, директор “Нашег дома”, тврди да људи који се представљају као заштитници и љубитељи паса, у ствари само зарађују на њима:
– Пси из Лознице су се 2012. године појавили на порталу Е- баy по цени од 190 евра и 250 евра.
Иза тога стоје управо српско удружење “Луна” Лозница, које је променило име у “Етика” и једно аустријско удружење – истиче он и тврди да је њихов азил међу најбољима:
– Пси у нашем азилу имају третман у складу са законом. Имамо 28 боксова и нешто мање од 200 паса. У прошлој години је град за њих издвојио 12.000.000 динара, а за 2017. годину је издвојено 17.000.000 динара, а капацитет би требао да буде 500 паса.
Директор у обиласку
Он тврди да им пси угину једино од старости:
– Пре пар дана пас је угинуо, али не од глади или хладноће, како су неки то желели да представе, већ од старости. Максимално се трудимо да обезбедимо редовне ветеринарске третмане – истиче и додаје да тиме што не дозвољавају свакоме да уђе у азил само желе да заштите псе:
– Једноставно не дозвољавамо да баш свако ко дође овде види псе, уноси храну сумњивог порекла. Храну добијамо од Ветеринарског завода из Суботице. Свакодневно ради четири радника који брину о животињама, а додатно смо их заштититили од ниских температура протеклих дана и поставили импрегнирано платно за заштиту боксова од ветра и цераду, којом су обложили комплетну ограду око објекта – објашњава Алексић.
Слике демантују директора.
Ивана Филић Ало
