Споразум о повезивању КОСТТ-а и Европске мреже оператора преносног система (ЕНТСО) потврђен је 20. априла ове године.
Споразум је ступио на снагу 15. маја 2020. и од тада су КОСТТ и Косово постали регулаторно подручје у оквиру регулаторног блока ЦА, с Албанијом.
Ступањем на снагу Споразума, додела интерконективних капацитета и управљање загушењима интерконективне мреже Косова реализује се у оквиру структуре Регулаторног блока ЦА, а не више Електромреже Србије (ЕМС) и приходи од тих активности припадају КОСТТ.
Тиме је отворен пут КОСТТ-у да се интегрише на регионално енергетско тржиште, да учествује у Албанској берзи енергије (АПЕКС) и пусти у погон 400 киловатану линију Косово-Албанија.
Од данас КОСТТ почиње „самосталан оперативан рад“ што је део споразума са ЕНТСО и функционисаће одвојено од ЕМС-а
Премијер Косова Авдулах Хоти изјавио је данас поводом почетка деловања Косова као регулаторног подручја у регулаторном блоку Албанија – Косово да је енергетска независност заједнички успех Косова и међународних пријатеља.
Он је оценио да је Оператор система, преноса и тржишта електричне енергије (КОСТТ) на Косову отворио ново поглавље у блоку Албанија-Косово.
„КОСТТ је испунио све услове предвиђене споразумом и сада послује независно. Подршка владе енергетском сектору биц́е максимална, јер је енергетска стабилност предуслов одрживог економског развоја земље, повец́ања домац́их и страних инвестиција, као и у корист градјана“, написао је премијер Хоти на фејсбуку.
Званичници Србије се нису оглашавали поводом овог преузимања. Изузетак је Јавно предузеће Електромреже Србије које је данас поново саопштило да је трафостаница „Валач“ на северу Косова и даље у његовом саставу и да су нетачне информације да су запослени током викенда празнили ту станицу.
„ЕМС не предаје своју трафостаницу, запослени који су распоредјени на радно месту у ТС Валач на својим су радним местима и никакву опрему нису износили нити је трафостаница испражњена“, наводи се у саопштењу ЕМС-а.
Додаје се да „ЕМС не жели да се упушта у политичке изјаве које поједници дају, а поједини медији преносе“.
„Апелујемо на целокупну јавност да не наседа на нетачне информације и уноси немир, пре свега међу запослене у нашој компанији, али и на све људе који живе на Косову и Метохији и целокупну јавност“, истиче се у саопштењу ЕМС-а.
У новембру 2018. године Србија је објавила победу на гласању европске енергетске мреже оператора струје ЕНТСО-е, на којем се одлучивало да ли ће Електромреже Србије остати део енергетске мреже на северу Косова или ће њено место заузети приштинска компанија КОСТТ.
Та победа практично је значила да су Електромреже Србије и даље биле одговорне за проблеме у европској електромрежи до којих је долазило због тога што приштински оператор „намерно, континуирано и неовлашћено“ преузима електричну енергију. Тако је српска компанија остала отворена за критике европских оператора и фактички одговорна за нешто на шта нема никакав утицај.
Енергетика је само једна од области на Косову, у којој односи Београда и Приштине нису уређени. У објављеним бриселским споразумима о енергетици, потписаним 2013. и 2015. предвиђено је да се осим приштинске фирме снабдевањем и трговином електричном енергијом баве и две новоформиране фирме под окриљем Електропривреде Србије.
Након што је КОСТТ објавио делове споразума о повезивању у јуну, постало је јасно да је лиценцирање компаније Електросевер остала једна од тачака која је требало да буде спроведена у року од 30. дана.
Међутим, како наводи Коссев, према до сада доступним информацијама, до лиценцирања ове компаније за снабдевање и дистрибуцију енергије није дошло, иако је и према раније потписаном споразуму о енергетици услов за функционисање КОСТТ-а као регулационе области било формирање српских компанија: Електросевер (снабдевач на северу Косова) и ЕПС трговина (снабдевач на велико).
Бета; Коссев, Инсајдер
