Србија спада у средње пошумљене земље са 29 одсто наше територије. Од укупног шумског фонда, 47 одсто су државне шуме којима управљају „Србијашуме“, док је остатак у приватном власништву. Последњих година све чешће су крађе и бесправна сеча, што оставља дугорочне последице. Кривични законик предвиђа строге санкције за шумокрадице. Тако су за пустошење шума или шумску крађу запрећене новчана и казна затвора од једне до три године затвора.
Бесправна сеча шума годинама уназад је велики проблем у Србији, будући да на тај начин нестане неколико хиљада хектара шуме.
Само прошле године због бесправне сече поднето је више од 2.500 пријава, наводи руководилац Одељења за приватне шуме у ЈП „Србијешуме“ Владимир Васић, преноси РТС.
„Ако говоримо о државним шумама, у току прошле године бесправно је посечено око 9.200 метара кубних дрвне запремине. Кад то упоредимо са укупном површином дрвне запремине у овим шумама, која износи око 136 милиона метара кубних, то је на нивоу статистичке грешке“, каже Васић.
Објашњава да је већи проблем појас уз административну линију са Косовом и Метохијом него централна Србија.
„У том делу наше земље, у току прошле године смо имали око 17.000 метара кубних бесправне сече. Са друге стране, имамо податак и за приватне шуме. Наиме, наше предузеће обавља стручно саветодавне послове у шумама у приватној својини у централној Србији на негде око 1.200.000 хектара, чија дубина дрвне запремине износе око 140 милиона кубика. Прошле године у овим шумама је бесправно посечено око 23.000 метара кубних, за шта је поднето око 1.740 обавештења“, објашњава руководилац Одељења за приватне шуме у ЈП „Србијешуме“ .
Украдена шума углавном се користи за огрев, али један део може да се искористи и у друге сврхе.
Приватне шуме на удару
У последње време на удару су приватне шуме, упозорава шумарски инжењер Драгић Томић.
„Главни проблем је што села изумиру и шуме немају власнике који би их чували. Те шуме су наследили људи који живе у градовима или ван земље и они то наследство гледају кроз новац“, каже Томић.
Наводи да је са друге стране, последњих година, од крађе шума и бесправне сече направљен бизнис.
Ко чува шуме
„Србијашуме“ чувају шуме које су у државном власништву, док за приватне имају само саветодавну функцију.
Према Закону, приватне шуме дужни су да чувају сами власници.
Владимир Васић из „Србијашума“ каже да власник приватне шуме треба да предузме све радње као што би чувао било коју своју другу непокретност, њиву, двориште, кућу или стан.
„По сазнању да се одвија бесправна радња у његовој шуми, прво треба да пријави органима МУП-а, а након тога треба да се обрати надлежној шумској управи како би ревизиони техничар за приватне шуме изашао у његовој пратњи на терену, извршио премер, обележавање и евиденцију бесправно посеченог дрвета и сачинио обавештење о бесправној радњи“, наводи Васић.
Наглашава да свака сеча без претходног извршења дознаке стабала у шумама, јесте бесправна сеча и прекршајна у односу на Закон о шумама.
Здраве шуме су од виталног значаја за све аспекте здраве планете.
Од ресурса за живот и исхрану до биодиверзитета и заштите животне средине.
Шуме имају важну улогу и у спречавању настајања бујица.
Само четири букова стабла за један век обезбеде довољно кисеоника једном човеку за 80 година живота.
Решење за бесправну сечу и уништавање шума постоји, сматра шумарски инжењер Драгић Томић.
„Закон о шумама треба да се промени, јер је казна за бесправну сечу 10.000, колико кошта два метра дрва. Такође, потребно је да се ангажују сви у ланцу, почев од инспектора, преко МУП-а, преко суда, свих надлежних институција. Ако би сви кренули да раде свој посао онако како треба, ова ствар би била колико-толико заустављена“, тврди Томић.
Иако нас повремено изненаде призори у шумама и националним парковима, када на једном месту видимо велике количине посеченог дрвета, саговорници уверавају да је све по плану.
Државне шуме се обнављају у складу са десетогодишњим плановима, док у приватним шумама је то ствар процене власника.
„Појединци су видели да ту могу добро да ућаре и онда секу шуму, посебно у приватним, јер те шуме фактички нико не чува“, наводи Томић.
Foto N1
