Никола Крстић из покрета Тврђава и адвокатица Нина Ницовић говорили су о кривичној пријави коју су поднели против кинеске компаније ХБИС због загађења животне средине.
„Негде око шест или седам одсто становништва има рак у Смедереву, то је информација због које би у некој земљи пала влада“, каже Крстић.
Он истиче да нису против фабрике, да желе да фабрика настави да ради, али да је „недопустиво да крши закон“.
Грађански покрет Тврђава и мештани села Радинца, Вранова и Раље у Србији поднели су јавном тужилаштву у Смедереву кривичну пријаву против кинеске компаније ХБИС и пет директора због загађења животне средине.
Према речима Крстића, Железара у Смедереву послује од шездесетих година прошлог века.
„Она загађује 60 година, није почела да загађује доласком кинеског инвеститора, али од кад су дошли, имамо једну еколошку катастрофу. Све смо покушали, имамо зид ћутања од стране компаније“, каже он.
Свако ко живи у том град, каже он, његова породица је угрожена због тога што излази из тог димњака.
„Није нам лако, мој отац је доживео пензију у тој фабрици, моји пријатељи раде ту. Ми нисмо против фабрике, ми желимо да фабрика настави да ради, оно што је недопустиво је да крши закон“, каже он.
Додаје да „морамо да одлучимо да ли смо држава или племенска заједница“.
„Највећи проблем је што људи иду на хемиотерапије, јер је Радинац најугроженији по стопи оболелих од рака у Смедереву. Са 1.800 у 2011. године на 6.800 који се лече, то је четири пута раст. Негде око шест или седам одсто становништва има рак у Смедереву, то је информација због које би у некој земљи пала влада“, каже он.
Наводи да његов пријатељ не сме свој службени ауто да паркира у Радинцу, јер пада прашина и уништава ауто, него паркира у центру Смедерева, па иде таксијем кући 4,5 км.
„Мештани воће и поврће морају да држе у води неколико дана да отпусти прашину, веш суше у пластенику…“, каже.
Ницовић каже да „највише постоји индиција да верују да постоји основ сумње да је то кривично дело загађење животне средине“.
„Јер оно подразумева не само загађење ваздуха, већ је то и загађење земљишта и воде, ми смо тражили од тужилаштва да то истражи“, каже она.
Додаје да надлежни органи морају да реагују, као и да су приложили довољно доказа.
Крстић каже да су у октобру ангажовали београдску лабораторију да одради анализу прашине.
„Добили смо резултате, ту експлицитно пише – арсен, кадмијум, никл, олово, кобалт, изнесено је како то утиче на здравље, свуда пише ‘рак, рак,рак’, свуда се помиње канцер и нико ништа не реагује, да не причам о аутоимуним болестима, астми…“, каже.
Истиче да у пријави има и доста медицинске документације коју су мештани приложили.
„Људи не могу да дишу, не могу да отворе прозоре, не долазе им деца и унуци да се играју, јер је прљаво. Прашина је чудна, маска, не може да се скине ни сапуном, ко зна шта је у томе. Лабораторија је урадила анализу тешких метала, ко зна шта још има“, каже он.
Према његовим речима, „владајућа странка је пала 20 одсто у Радинцу“.
„Људи почињу да схватају да је њихово здравље била цена тог међудржавног споразума. Стручњаци кажу да би се улагањем у технологију, која јесте скупа, омогућило да фабрика не угрожава ни 100 метара од капије, а сада угрожава и Београд“, каже.
Ницовић каже да немају никакав одговор из Железаре, а да би у току требало да буде предистражни поступак у Тужилаштву.
„Битно је да се што пре дела. Поред тога што смо тражили да се казне, тражили смо и да се што пре донесе мера престанка загађења“, каже она.
Крстић каже да су свесни да то не може да буде нека чиста технологија.
„Али да не убија људе“, каже он.
