Bez obzira na to da li je u pitanju Božić, Prvi maj, Dan državnosti, ili neki drugi praznik koji je po zakonu neradan dan, ovdašnji poslodavci i menadžeri očigledno tome ne pridaju mnogo pažnje, niti se zakon poštuje.
Tako je veliki broj supermarketa, prodavnica, pekara, butika, menjačnica, frizerskih salona, apoteka radio na oba dana praznika.
Po članu 114. Zakona o radu, utvrđeno je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika najmanje 110% od osnovice.
Sandra Mijatov koja radi u privatnoj firmi koja se bavi telefonskom prodajom kaže da je prošle godine, ali i ove, radila 15. februara, ali da joj zarada nije isplaćena.
– Radila sam na Dan državnosti i prošle i ove godine. Poslodavac je obećao duplu isplatu novca za taj dan, ali ja od toga ništa nisam videla. Prijavljena sam preko studentske zadruge, radim već tri godine, i ovo se ne dešava prvi put. Ja sam se njemu žalila na šta mi je on rekao da ćutim i radim, da je situacija u firmi teška i da nema dovoljno novca. Rekla sam da ću se žaliti nadležnima na šta je dodao da odmah mogu da pokupim stvari i odem iz firme. Ne vidim izlaz iz ove situacije, pa i dalje radim u toj firmi, kaže Sandra.
Ukoliko zaposleni radi na dan praznika koji je pao na dan njegovog nedeljnog odmora, pored toga ima pravo i na uvećanje zarade za prekovremeni rad za sve sate rada tokom tog dana.
Nadzor nad primenom ovog člana vrši Inspekcija rada, koja u slučaju da poslodavac ne isplati uvećanu zaradu zaposlenom, a koji je radio na dan državnog praznika, može da ga kazni novčanom kaznom za prekršaj od 600.000 do 1.500.000 dinara.
Iz straha da bi mogli da izgube radno mesto, zaposleni se ne bune.
– Živimo u Srbiji u kojoj je bilo kakav posao postao privilegija. Ako je pri tome zarada redovna, pitanja sindikata, kolika je, može li se od nje živeti životom dostojnim čoveka, koje je radno vreme i slično nailaze na osudu, jer negativno utiču na privlačenje stranih investitora. Ide se na stalno smanjenje prava radnika, nastoji se da se izbegne socijalni dijalog i kolektivni ugovori u cilju pregovora jedan na jedan pri zaključivanju ugovora o radu gde je radnik u očajnom položaju zbog velike ponude radne snage, a male ponude radnih mesta, kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Grada Novog Sada Vladimir Gvozdenović.
Dragana Pamučina, koja već šest godina živi u Nemačkoj, kaže da je nezamislivo da se tamo radi na državni praznik. Ona je poslednji put u Srbiji bila tokom novogodišnjih i božićnih praznika, konstatujući kako je ono što vidi „radikalni kapitalizam“.
– Pekara i prodavnica u blizini zgrade mojih roditelja na Novom naselju radile su uredno 7. januara. Pekara do 14 časova, a radnja sve vreme. I to je samo delić onog što sam videla pošto mi nije padalo na pamet da idem po gradu u potrazi za bilo čim na dan Božića. Kakvo je to izrabljivanje radnika, za malo zarade. A i pitanje je da li išta zarade, kada je praznik i svi su kod kuće. Takvo nešto je nemoguće na Zapadu. Jednostavno, da otvoriš radnju na Božić ljudi bi mislili ili da si lud ili dovoljno bezobrazan da maltretiraš zaposlene. A i prijavili bi te inspekciji svakako, kaže Dragana.
Ona dodaje da se vrlo dobro zna koje delatnosti i preduzeća moraju da imaju dežurstva i imaju potrebu za poslom i tokom praznika, ali to svakako nisu pekare, prodavnice, itd.
Inspektor rada Zoran Fimić navodi da postoji kršenje zakona ako radnik ne bude obavešten ili se ne donese odluka o rasporedu rada na praznik, ali i da radnike koji nisu prijavljeni ne štiti nijedan zakon.
– Ukoliko radnik pristane da radi „na crno“ mora biti svestan da ga ne štiti nijedan sistem. Ukoliko prijavi Inspekciji rada da radi „na crno“, mi odlazimo na teren i nalažemo poslodavcu da sa radnikom zaključi ugovor na neodređeno vreme i odmah pišemo prijavu poslodavcu, a obaveštavamo i Poresku inspekciju o radu „na crno“, rekao je Fimić.
On dodaje da je veliki problem radnika u privatnim firmama i gubitak posla ukoliko ne prihvate uslove rada, ali da Inspekcija za to nije nadležna i da je to teško dokazivo.
(Espreso.rs / 021.rs)
