Почетна » Лекари питају Вучића зашто у Србији још нема вакцина против омикрон сојева

Лекари питају Вучића зашто у Србији још нема вакцина против омикрон сојева

од Други Пишу
0 коментар

Бивалентне вакцине против коронавируса, дизајниране према сојевима омикрон БА.4 и БА.5, дају се у већини европских држава, а у региону у Словенији и Хрватској, док их у Србији нико од надлежних чак и не помиње. Иако се сви понашају као да корона више не постоји и да за вакцине нико није заинтересован, постоји један број одговорних грађана који нестрпљиво чекају нове вакцине. Зато постављамо питање свим релевантним институцијама у Србији, а пре свега председнику Александру Вучићу који ипак о свему одлучује, зашто у Србији још нема бивалентних вакцина против доминантних омикрон сојева, истиче прим. др Славица Плавшић, специјалиста за плућне болести.

Саговорница портала Н1 напомиње да је посебно важна чињеница то што на северној хемисфери почиње хладнији део године, па се људи врац́ају у затворене просторе, што представља, додаје, знатно већу опасност од ширења вируса.

„Већ дуго у Србији интересовање за коронавирус постоји само код оних који имају лични проблем, а то су болест или смрт од ковида-19 у породици или међу пријатељима. Бројеви оболелих и преминулих и у свету и у Србији упозоравају да борба са короном није завршена и да је веома важно да предстојећу касну јесен и зиму дочекамо што спремнији и са што мање оболелих и преминулих особа. Нажалост, у нашим ковид болницама углавном умиру старији пацијенти који имају много хроничних болест и који нису примили четврту дозу“, упозорава др Плавшић.

Истиче да су водеће фармацеутске компаније чим се појавио веома заразан омикрон сој вируса кренуле са испитивањем и производњом иновативних вакцина, које би биле ефикасније према високо мутагеном омикрон соју који је у великој мери заобилази и природно стечени и вакцинални имунитет.

„Као најбрже и најефикасније у томе показале су се компаније Фајзер-Бајонтек и Модерна које су произвеле нове, бивалентне вакцине. Те вакцине у себи садрже оригинални вухански сој коронавируса, као и све досадашње, али и омикрон сојеве, и то најпре БА.1, а убрзо затим произведене су и вакцине усмерене на сада доминантне сојеве БА.4 и БА.5. Бивалентне вакцине одобриле су Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) и Европска агенција за лекове (ЕМА)“, наглашава наша саговорница и додаје да су нове вакцине одобрене искључиво као бустер-појачивачи.

Бивалентна вакцина компаније Модерна као бустер је одобрена за особе старије од 18 година, а вакцина компаније Фајзер-Бајонтек за особе старије од 12 година.

Коме су најпотребније бивалентне вакцине

Европска агенција за лекове (ЕМА) и Европски центар за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ) у заједничком саопштењу издале су препоруке о приоритетима за вакцинацију новим бивалентним вакцинама.

То су првенствено особе старије од 60 година и они са повећаним ризиком од озбиљног облика ковид-19, затим труднице, здравствени радници и особе које раде у болницама и здравственим установама и установама социјалне заштите, као и запослени у домовима за старе. Размак између претходних вакцина и апликације бивалентних је различито одређен од државе до државе и креће се у распону од два до шест месеци. Нежељени ефекти су слични онима који су били пријављивани након примања моновалентних вакцина и трају дан или два, а поствакцинални имунитет почиње да се развија две недеље након пријема вакцине.

„Вакцине са модификацијом према БА.4 и БА.5 омикрон соју почеле су да се примењују у многим европским земљама крајем септембра. Обе вакцине су развијене да заштите грађане од тешких облика болести, хосптализације и смртних исхода изазваних заражавањем омикрон варијантама вируса САРС-ЦоВ-2, који изазивају нешто мање опасне клиничку слику, али су знатно заразније од претходних сојева“ подвлачи др Плавшић, додајући да због неизвесности да ли ће се и када у Србији појавити нове вакцине, поједини грађани одлучују да се вакцинишу у Хрватској.

Питање да ли ће и када бивалетне вакцине против коронавируса бити доступне и у Србији поставили смо надлежнима у Министарству здравља, Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО) и Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, али институције које би требало да брину о здрављу грађана нису одговориле на упите портала Н1.

Н1 Београд

Можда ти се свиди

Оставите коментар

eighteen + twenty =