„Може се очекивати мања метастаза косовске епидемије у непосредној будућности, али је то немогуће предвидети. Ваља имати на уму да су сви болесници који се помињу у Централној Србији такозвани импортовани случајеви, што значи да су се заразили на КиМ. Захваљујући предузиманим мерама, није дошло до даљег преноса заразе“, објашњава епидемиолог Зоран Радовановић.
Од почетка октобра 2017. године у Србији, укључујући и територију у надлежности Завода за јавно здравља Косовска Митровица, регистрован је укупно 51 случај малих богиња. Најмлађа оболела особа је узраста три месеца, а најстарији 43 године. Највећи број оболелих је у узрасној групи старијих од 20 година. Већина оболелих особа (94 одсто) је невакцинисана, непотпуно вакцинисана или непознатог вакциналног статуса. Од укупног броја оболелих, 60 одсто је било хоспитализовано или је хоспитализација у току. Од тежих компликација малих богиња регистрована је упала плућа код три оболеле особе.
Ово су званични подаци Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“. До појаве епидемије морбила на Косову, у Србији је у првих девет месеци ове године регистровано 12 случајева малих богиња (генотип Б3) из пријављених епидемија у општој болници Крушевац, популацији града Крушевца и општој болници Сремска Митровица / Дом здравља Сремска Митровица.
КАКО ЈЕ ПОЧЕЛО: Центар за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Косовске Митровице (који је надлежан за територију српских енклава) 23. октобра 2017. године пријавио је Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ епидемију малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом. На наведеној територији до 6. новембра 2017. године регистровано је 46 особа са клиничком сликом малих богиња, од којих је код једанаест лабораторијски потврђена дијагноза на Институту Торлак.
Центар за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Врање је 1. новембра 2017. године пријавио Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ епидемију малих богиња на територији општине Бујановац, су двоје оболелих код којих је лабораторијски потврђена дијагноза на Институту Торлак. Реч је о особама које су оствариле контакте са оболелима од малих богиња на Инфективној клиници КЦ Приштине. Дан после, Институт Торлак је доставио лабораторијску потврду случаја малих богиња код детета из Грачанице, код кога су се симптоми малих богиња јавили у току хоспитализације због лечења основне болести на Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“ у Београду и за који је Градски завод за јавно здравље Београд доставио пријаву сумње. Шестог новембра пријављена је породична епидемија малих богиња у Краљеву, са двоје оболелих код којих је лабораторијски потврђена дијагноза на Институту Торлак. Реч је о особама које су оствариле контакт током боравку у Приштини. Уведене су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама у Србији (пријава сумње, лабораторијска дијагностика, изолација и лечење оболелих, здравствени надзор, епидемиолошки надзор, вакцинација невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица), док се на територији Косовске Митровице интензивно спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година.
ДА ЛИ НАМ ПРЕТИ ЕПИДЕМИЈА: О ММР вакцини, предрасудама и антивакциналном покрету „Време“ је писало у марту ове године и том приликом разговарали смо са професором др Зораном Радовановићем, епидемиологом. Да ли нам прети епидемија, то јест да ли ће се ова болест проширити на Србију будући да је колективни имунитет угрожен?
„Обухват вакцинацијом је наставио да пада, а вести о епидемији на КиМ учиниле су да се ситуација последњих седмица поправља. Може се очекивати нека мања метастаза косовске епидемије у непосредној будућности, али је то немогуће предвидети. Ваља имати на уму да су сви болесници који се помињу у Централној Србији (по два у Бујановцу и Краљеву, један у Београду) такозвани импортовани случајеви, што значи да су се заразили на КиМ. Захваљујући предузиманим мерама, није дошло до даљег преноса заразе“, објашњава професор Радовановић. „Суштина је у томе да је заштитни бедем вакцинисаних (тзв. колективни имунитет) недовољно висок, тако да објективно постоје услови да дође до епидемије. Поучан је пример БиХ. Тамо је током ратних година опао број вакцинисаних, па је током наредних година долазило до мањих епидемија малих богиња, заушака и рубеоле (црвенке), али су масовне епидемије наступиле тек 10–20 година касније, са близу 10.000 оболелих од малих богиња (6000 у Федерацији и скоро 4000 у Републици Српској). До пре неколико деценија, број оболелих је био близу броја рођених. Вакцинација је потпуно променила ситуацију, па је било година без иједног оболелог (2012). Нажалост, ширење страха од ММР вакцине довело је до пада колективног имунитета, што се испољило појавом епидемија са по више стотина оболелих (2007, 2011, 2014/15), уз међуепидемијске интервале са по једним оболелим (2009, 2013) или два оболела (2006, 2008). То је типична тзв. ендомоепидемијска слика кретања малих богиња, додуше с проређеним интервалима и неупоредиво малобројнијом захваћеношћу популације него у прошлости. Нажалост, стварање неповерења према ММР вакцини одложило је за више година проглашење елиминације ове заразе у Србији, раније планирано за крај 2015.“
Према мишљењу епидемиолога из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, у последњих 5–7 година обухват ММР вакцином у другој и седмој години живота је испод циљаних 95 одсто, и неопходан је за достизање и одржавање колективног имунитета популације којом се спречава даље ширење вируса малих богиња након његовог уношења у популацију. По ко зна који пут, епидемиолози упозоравају да у том случају узрочник болести налази све осетљиве, а да уласком једног зараженог у такву популацију оболева чак 17 осетљивих (оних који нису прележали болест или нису вакцинисани са две дозе вакцине). Професор Радовановић наглашава да је обухват школске деце вакцинацијом релативно висок, преко 90 одсто, али је у предшколском узрасту једна трећина незаштићених. „За мале богиње, као једну од најзаразнијих познатих болести, колективни имунитет треба да је преко 95 одсто да не би долазило до епидемија. Јасно је, дакле, да је ниво заштите недовољан. Рођени пре 1971. године су се природно прокужили са вероватноћом знатно већом од 95 одсто. „То је пре увођења обавезне вакцинације 1971. била зараза која је до пубертета погађала скоро сваку особу. Поставља се питање заштите особа рођених између 1971. и 1996, када је уведена друга доза вакцине. На почетку тог периода још је релативно често кружио вирус малих богиња у популацији, па су многи стекли отпорност долазећи с њим у додир, што је служило као друга доза вакцине“, наставља професор. Непотпуно су вакцинисане особе које су примиле само једну, уместо две дозе вакцине. „После две дозе вакцине (у другој години и пред полазак у школу), ниво антитела у серуму показује да је преко 99 одсто вакцинисаних заштићено од заушака и рубеоле, а 98,9 одсто од малих богиња. Трајање вакцинацијом стечене отпорности према малим богињама мери се деценијама, а верује се и да је у огромном броју случајева она доживотна.“
МРАЧНА СВЕТСКА ЗАВЕРА: На друштвеним мрежама, где су антивакциналисти веома активни, стално се појављују страни и домаћи лекари који су „доказали“ повезаност ММР вакцине и аутизма. „Они су, између осталог, организовани у Удружењу грађана за необавезну имунизацију (што је еуфемизам за противљење), па се може говорити о антивакциналном покрету. Антивакциналисти у Србији су гласнији и агресивнији него икада пре. Аргументи које наводе су бесмислени и своде се на мрачну светску заверу, што је само по себи параноидна конструкција. Што се наводне везе између ММР вакцине и аутизма тиче, она је аргументовано одбачена. Међу више од седам милијарди људи, од тога 15–20 милиона лекара, увек ће се наћи понеки чудак који ће изазвати пажњу својим бизарним тврдњама. Према њима се треба односити на начин који заслужују својим понашањем. Они знају да ниједан суд не може да закључује о научним чињеницама, без позивања на науку, али се свесно позивају на одлуку једног италијанског нижег суда по којој је одлучено да се једном дечаку (зове се Валентино Рока) додели компензација због наводно насталог аутизма после вакцинације. Та одлука је, наравно, оборена на вишој судској инстанци.“
Такође, није познато да су се мале богиње икада пренеле са вакцинисане на осетљиву особу. „То јесте жива вакцина (садржи ослабљене узрочнике) и некада доводи и до оспе која личи на врло благ облик болести, али је окружење безбедно. То је разлика у односу на живу вакцину против дечје парализе, коју је пратило излучивање вакциналног соја столицом. Ова појава се оправдано сматрала предношћу, јер је, уместо дивљег, у животној средини кружио вакцинални сој вируса, па су се прокужавале (‘вакцинисале’, стицале су имунитет) и особе које се нису одазивале позиву на вакцинацију. Сада се користи само мртва вакцина против дечије парализе, али је жива вакцина одиграла важну улогу у сузбијању дечије парализе. Она ће у најскоријој будућности бити искорењена у светским размерама, па ће трајно престати и потреба за вакцинацијом“, сматра професор.
