Бујични потоци на улицама Београда након мало јаче кише постали су нова реалност коју живимо. Слике потопљених аутомобила и људи заглављених у језерима насред улице обележиле су последња два дана у престоници. Стручњаци упозоравају да су екстремне падавине наша нова стварност, а истраживања су чак предвидела који су то делови и улице главног града Србије посебно угрожени током великих падавина.
У размаку од свега неколико сати већи део Србије, али и Београд, погодило је снажно невреме. Поједине градске улице биле су поплављене још синоћ, а јутрошње невреме само је додатно погоршало ситуацију.
У ауторском тексту Ане Вуковић Вимић објављеном на сајту клима101 наводи се да струка већ годинама упозорава на растућу опасност од градских поплава, као и да данас ми врло добро знамо који су то посебно угрожени крајеви, зашто је поплава све више, које су последице – али и шта треба да урадимо како бисмо стање поправили.
У поменутој анализи пише да се у Акционом плану адаптације града Београда на климатске промене с проценом рањивости наводи, да су на на поплаве у Београду посебно рањиви путни правци, фреквентне саобраћајнице и улице:
– аутопут Е70 који пролази кроз централно градско језгро;
– Радничка, Савска и Карађорђева улица, дуж реке Саве до ушћа и потом до Панчевачког моста;
– правац од Новог Београда, преко Бранковог моста, Теразијског тунела, Булевара деспота Стефана, па до Панчевачког моста;
– Улица кнеза Милоша и Таковска улица;
– главне саобраћајне раскрснице: код Главне железничке станице Београд у Савском амфитеатру, Трг Славија, Трг републике, Мостарска петља…
Даље, као најкритичнији наводе се доњи Дорћол, од Цара Душана до Дунава, као и делови Дедиња, Калуђерице, Бановог брда и делови општине Лазаревац, због тога што немају ни изграђену атмосферску канализацију, тј. систем за прихватање и одвођење падавина.
Кривац није само киша
Ауторка појашњава да за поплаве у градовима није кривац само киша – већ и постојећа инфраструктура. Услед недостатка адаптације на све екстремније климатске услове, Београд и други градови су посебно рањиви на екстремне падавине.
На основу досадашњих искустава, али и постојећих истраживања и података, струка већ годинама упозорава на растућу опасност од градских поплава. Штавише, и држава Србија и град Београд већ су усвојили планове и стратегије који би могли драстично да помогну у борби против поплава у урбаним срединама.
У септембру 2023. године усвојене су измене и допуне Ационог плана адаптације града Београда на климатске промене проценом рањивости.
У овом документу се посебно наводи да је рањивост становништва на дејство поплава у Београду висока, „због високе изложености становништва овим условима, као и због ниске способности адаптације”.
Али мада се канализација најчешће наводи као извор проблема градских поплава, далеко од тога да је она једина.
У Програму прилагођавања на измењене климатске услове, који је Србија усвојила крајем 2023. године, наводи се како у урбаним срединама, све чешће јаке падавине повећавају честину појаве бујица, поплава и клизишта, али и да се повећава појава бујица „због великих водонепропусних површина”, пише клима101.
„Као најкритичнији наводе се доњи Дорћол, од Цара Душана до Дунава, као и делови Дедиња, Калуђерице, Бановог брда и делови општине Лазаревац, због тога што немају ни изграђену атмосферску канализацију, тј. систем за прихватање и одвођење падавина“, навела је др Ана Вуковић Вимић у свом тексту.
У самом тексту се наводи да површине као што су асфалт и бетон, не могу да упију воду – а њих је у Београду све више. Истиче се значај зелених површина за упијање велике количине падавина и упозорава да је управо њих све мање у главном граду.
Mapa: Nova.rs
Андрија Лазаревић НОва
