Брат и сестра, Марко и Маријана Станковић, детињство и део младости провели су у четири зида, јер их је мајка држала затворене у кући у Пожаревцу. Због страха да ће јој неко отети сина и ћерку, годинама је свакодневно стајала поред прозора и врата преграђених даскама да их с улице нико не види и да сами не могу да изађу. Након њене смрти 2010. је цео случај откривен, а Марко и Маријана су успели ванредно да заврше основну школу.
Марко се родио 1990, а две године касније Маријана. У међувремену отац одлази од куће, а мајка даје отказ да би потпуно била посвећена деци. Због страха да ће јој неко отети сина и ћерку, крила је њихово постојање.
Одлазак у школу је био забрањен и нико није смео да зна да постоје. Обоје су рођени у кући, а мајка је сама пресекла пупчану врпцу. Кад је дошло време за школу, комшијама је говорила да су на школовању у Црној Гори. Деци је причала да не смеју напоље јер ће да их украду и продају њихове органе.
– Када сам имала 13 година почела сам да гребем зид. Била сам мала и нисам ни знала да ја то подсвесно желим да изађем напоље. Желела сам да имам другарицу и да идем на матурско вече. Ја то никада нећу да имам. Када се свега тога сетим, тужна сам – рекла је Маријана (24) за „Ал Јаззеру“.
Маријани је најбољи и једини друг био брат. Учили су из књига и новина за тинејџере, а прозор у свет била им је телевизија. Мајка им је претила да не смеју гласно да се смеју и причају да нико не би посумњао да су они ту.
– Скоро три месеца сам живео у шупи јер су стизали позиви за војску, па се она плашила да војна полиција не дође и не претресе кућу. Сестра ми је доносила да једем. Излазили смо напоље са њом када бисмо се „наводно“ након шест месеци вратили за распуст из Црне Горе. Тада смо лагали како редовно идемо у школу – прича Марко, чија је бака све време знала за недела своје ћерке, али ју је било срамота да о томе говори.
Њихова мајка успела је да превари Центар за социјални рад, иако се у Пожаревцу причало о томе да су деца заточена. Они су слободно време користили да развијају своје вештине, па је Марко учио о информатици, а Маријана је цртала стрипове. Обоје су научили енглески, али су осмислили и свој језик.
– Било нам је чудно када смо након њене смрти први пут изашли напоље. Крећете се без икаквих ограничења – прича Марко и додаје да су и он и сестра једва добили документа, јер нису имали ни сведочанства, нити здравствене книжице. Једино од папира био је доказ о њиховом рођењу.
Никоме није јасно како је њихова мајка успела све да превари и децу заточене држи готово 20 година. Међутим, њих двоје су пре неки дан завршили ванредно основну школу, а Маријана намерава да се упише у средњу медицинску школу и научи немачки језик.
Причу са Марком и Маријаном направила је екипа „Ал Џазире Балканс“.
Послушајте њихову потресну причу:
