На листама чекања за операције у Србији налази се готово 75.000 људи, а међу њима је и одређени број деце. Најмлађи пацијенти у нашој земљи, осим због озбиљних дијагноза, на улазак у салу чекају чак и кад је у питању сасвим рутинска интервенција. Термин за операцију крајника, пријављен у дечјим клиникама у јануару, добија се тек за крај маја, јуна или чак почетак јула, јер установе немају довољно специјалиста, пре свега анестезиолога, а малих пацијената је, како кажу лекари, “превише”.
Четворогодишњи Марко Д, чији се отац М. Д, обратио нашој редакцији, имао је заказану операцију крајника за јануар у Клиничко-болничком центру Звездара. Међутим, прехладио се и интервенција је померена.
“Очекивали смо да ће бити заказана поново за фебруар или март, али су нам рекли да пре маја нема шансе. Када смо питали зашто мора толико да чека, одговорили су да је то нормално и да сви чекају месецима, неки чак и до јула. Он је често прехлађен, има повремено бронхитис, потом јаке упале уха, а све због крајника. До маја ће се разболети ко зна колико пута. Дете се мучи, док чека термин на пролеће. Стално се дешава да се деца у овом зимском периоду, када је и највише операција, прехладе, и то треба да буде очекивано, али не да их онда кажњавају тиме што наредних пола године неће моћи у салу”, прича за наш портал, тата овог малог пацијента из Београда.
Листа чекања у свим болницама
Родитељи дечака, који су замолили да остану анонимни, распитали су се у другим дечјим болницама, каква је ситуација са терминима и листом чекања на операције.
“Листе чекања су свуда огромне, иако је у питању рутинска операција крајника, после које пацијент лежи дан до два у болници и иде кући. Били смо у Институту за мајку и дете, где су нам лекари рекли, да се на Звездари дуго чека јер немају довољно анестезиолога. Међутим, кажу да је ‘егзодус’ анестезиолога у целој земљи и да код њх, као и у свим болницама у Србији, постоји исти проблем, па се и у овој дечјој клиници, операције крајника заказују сада за мај или јун. Међутим, постоји шанса да буде раније примљен, ако неко од деце, која су заказана у наредних месец или два, откаже због прехлада или упале, као што смо недавно и ми”, објашњава овај тата.
На клиникама за ОРЛ у дечјим болницама, попут Института за мајку и дете, дневно буде и више од 10 операција крајника.
“Нема анестезиолога, али и нас хирурга је мало у односу на број деце која чекају операцију. Родитељи се шокирају сваки пут кад им кажемо да ће бити интервенција за четири, пет или чак шест месеци. Нормално би било да можемо одмах све да завршимо, да се деца не муче са упалама, али просто нема кадрова. Мало је и дечјих установа, а малишани са проблемима са крајницима су у огромном броју. Код нас на операцију долазе мали пацијенти из целе Србије, и из региона, а не само из Београда. Не можемо другачије да постигнемо него да заказујемо и по неколико месеци унапред. Мало је хирурга који се баве овим послом, а анестезиолога готово и да нема”, каже за Нова.рс један од лекара са Института за мајку и дете “Др Вукан Чупић”.
Када у болницу стигне хитни пацијент, сви траже једног човека и узвикују исту реч: „Анестезија“.
„Без нас не може ништа да почне, а ни да се заврши у операционој сали. Припремамо пацијента за операцију и будимо га кад све прође. Нажалост, у Србији је мојих колега све мање и то је један од разлога за све дуже листе чекања на операције. Одлазак здравствених радника генерално је уобичајена појава, али је међу анестезиолозима најчешћа, јер су свуда у свету најтраженији”, каже за Нова.рс проф. др Небојша Лађевић, директор Центра за анестезиологију и реаниматологију Универзитетског клиничког центра Србије.
У Србији се обучавају, а раде у иностранству
“Често долазе млађи људи на наше клинике, који специјализирају анестезију. Овде волонтирају, стекну потребне вештине, али само да би лакше пронашли посао на Западу. Потребно је да анестезиолог буде млад, јер овај посао се не ради дуго. Чим зађете у позне године, морате се пребацити на неку сродну грану медицине. Људи у познијим годинама слабије виде, тешко им је да сатима непомично стоје у сали, мора им бити мирна глава и мирне руке, јер ми немамо право на грешку. Ако не дај боже дође до грешке, више нема назад. Посао је јако стресан и у овој грани медицине је ‚прегоревање‘ најчешће“, објашњава проф. др Лађевић.
У дечјим болницама родитељи са децом под температуром, последњих неколико недеља, чекају и по пет сати на специјалистички преглед, о чему смо недавно писали. Кроз сваку амбуланту, према речима лекара, у једној смени прође и више од 50 малишана, од којих део буде упућен на даљу дијагностику, а онда и на операције, које поново – чекају.
Подсетимо, у нашој земљи на листама чекања за различите операције, интервенције, снимања, тренутно је близу 75.000 људи, а спискови су најдужи на ортопедским и кардиоваскуларним клиникама. На операцију кука и колена у Србији чека више од 30.000 пацијената, а скоро половина је у Институту за ортопедију “Бањица”. Министарка здравља проф. др Даница Грујичић, недавно је најавила покретање софтвера који се користи за заказивање магнетне резонанце, а који ће се користити и за уписивање специјалистичких прегледа у неколико области, како би се генерално смањиле листе чекања у свим здравственим установама. Остаје да видимо колико ће, и како, овај софтвер функционисати, и да ли ће утицати на листе.
Foto: Nova.rs
Ана Марковић Нова
