Независни, критички медији и новинари изложени су разним притисцима носилаца политичких функција и људи блиских њима, а све чешће се суочавају са тужбама због „повреде угледа и части“ јер су објавили неку информацију коју су „моћници“ хтели да сакрију од јавности. Како би извршили што јачи притисак и по могућству угасили медиј на који су се устремили, али и застрашили друге медије и новинаре, они неретко прибегавају вишеструким тужбама и захтевају нереално високе одштетне захтеве. Ипак, постоје механизми, које медији и новинари могу искористити уколико се нађу на мети оваквих тужби (СЛАПП), али они не покривају све трошкове.
Медији који су критички орјентисани према власти имају скромне финансије. Они ретко добијају новац путем државних медијских конкурса. Ако се ипак деси да им буде одобрен неки пројекат, средства која добију на тај начин могу се користити само за финансирање производње медијског садржаја. На новац од јавних набавки такође не могу да рачунају јер је и тај ресурс, по неписаном правилу, резервисан за оне који подржавају власт. Поред тога, локални медији имају мање приходе због малог броја оглашивача, тако да једва покривају текуће трошкове.
У случају да дође до тужбе, новинари могу да остану и без плате, јер тада сва финансијска средства морају преусмерити на судске трошкове: судске таксе, трошкове заступања, па и путовања до Београда, јер се медијски поступци углавном воде у Вишем суду у Београду.
Истраживачки новинари који учествују у међународним пројектима морају да обезбеђују и трошкове превода документације која се у поступку мора прилагати у преводу судског тумача на српском језику.
Овакве тужбе исцрпљују медије, с једне стране финансијски, што на послетку може довести до њиховог затварања. С друге стране, ометају новинаре у основној делатности јер морају да одвоје време како би заједно са адвокатима одговорили на тужбе и припремили одбрану.
Нереална висина одштетног захтева и вишеструке тужбе повећавају трошкове одбране
Вишеструке тужбе и превелики одштетни захтеви карактеристика су СЛАПП тужби, наведено је, између осталог, у Препорукама Савета Европе о сузбијању СЛАПП-а.
Према писању медија, Милениум тим је својеремено покренуо 29 тужби против десетак медија. Тада су за Цензоловку рекли да је, „компанија покренула поступке за накнаду штете против свих лица за које је сматрала да су причинили штету објављивањем неистинитих информација, без провере и могућности да се друга страна изјасни“. Првобитни тужбени захтеви за накнаду штете износили су 100.000,00 евра, међутим, након притиска јавности они су смањени на „симболичних 100 евра“.
Регионална информативна агенција ЈУГпресс из Лесковца је међу медијима који су добили тужбе од ове компаније и њених власника због објављивања извештаја са две конференције за штампу Народне странке у Врањској Бањи и Лесковцу, на којима је било речи о пословима те компаније у локалу.
Једна тужба је правоснажно одбијена, а према сазнањима уреднице ЈУГпресс-а Љиљане Стојановић, од друге су тужиоци одустали.
“Све време нас је заступао адвокат Локал преса и сматрам да је та врста подршке коју пружају новинарска и медијска удружења веома важна… Такође, нама је таксе за одговор на тужбе, које су биле око 100.000 по тужби, плаћао такође Локал прес. Да није било те помоћи не знам како бисмо успели уопште да нађено новац чак и за те одговоре на тужбе”, каже за НУНС Љиљана Стојановић.
Судски трошкови зависе од висине одштетног захтева, наводи адвокатица НУНС-а Круна Савовић.
,,Што је виши одштетни захтев, веће су судске таксе и адвокатски трошкови. По правилу, судске таксе се плаћају током трајања поступка. Од успеха у поступку зависи ко ће сносити коначне трошкове.“, појашњава Савовић.
Новинари из мањих средина морају да путују на рочишта, која се углавном одржавају у Вишем суду у Београду, а посебан изазов за ове медије представљају вишеструке тужбе.
Информативни портал Ин медија из Инђије добио је до сада седам тужби због једног текста, тако да ће уредница и новинарка овог медија Верица Маринчић морати најмање толико пута да иде у Београд ради давања исказа.
Она каже да већ доста времена проводи дајући исказе на суду и у полицији по разним основима.
“То је исцрпљивање и физичко и финансијско и губим време јер се не бавим новинарством него се бавим ’шетањем’ по судовима и мислим да је то заправо и неки циљ – да те скрену с курса. И шта ћу – морам се појавити. То изискује и време и новац и трпи посао, јер нас нема двеста у редакцији па да се ја бавим тиме, а остали да раде”, каже новинарка за НУНС.
Ин медија се за помоћ око пристиглих тужби обратила Независном друштву новинара Војводине.
“Ми смо се обратили НДНВ-у за помоћ јер је наш новинар Миодраг Блечић повереник НДНВ-а за заштиту новинара за Инђију. Њима смо послали све тужбе и пуномоћ и њихов адвокат Вељко Милић нас заступа бесплатно”, наводи Верица Маринчић.
Шта радити у случају тужбе?
Уколико новинари посумњају да су се нашли на мети СЛАПП тужби, то могу проверити попуњавањем упитника на сајту организације Индекс цензуре (Индеx оф Ценсорсхип) који је доступан путем овог линка.
Важно је да новинари обавесте јавност о тужби/тужбама, а најпре професионална удружења која им могу пружити правну помоћ и упутити их на даље кораке. Случај могу пријавити и ЦАСЕ коалицији која се бори против тзв. СЛАПП тужби (Цоалитион агаинст СЛАППс ин Еуропе) путем следећег линка.
Када дође до СЛАПП-а, новинари треба да знају да постоји механизам за финансијску помоћ за покривање трошкова заступања код организације Европски центар за медије и медијске слободе (Еуропеан Центре фор Пресс анд Медиа Фреедом – ЕЦПМФ).
Битно је нагластити да ови механизми не покривају трошкове судске таксе.
Изгубљена парница – шта даље?
Ако се ипак деси да медиј изгуби парницу, висина накнаде штете у просеку буде од 50.000,00 до 100.000,00 динара.
,,Досуђена висина накнаде штете због повреде угледа и части зависи од процене судије. Постоје ли душевни болови и, уколико постоје, колики је њихов интензитет — утврђује се у судском поступку, на основу исказа које је тужилац током поступка дао”, наводи адвокатица Круна Савовић.
Она истиче да се у случају губитка спора, износу трошкова које је тужена страна већ платила, придодају и судски трошкови и трошкови адвоката супротне стране.
Против првостепене одлуке суда дозвољена је жалба, а уколико и у другостепеном поступку она буде потврђена, нови Закон о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), као ванредни правни лек, оставља могућност ревизије против другостепене пресуде.
Независно удружење новинара Србије пружа својим члановима услугу бесплатног правног саветовања као и заступања у случају тужбе, а све о томе можете видети на нашем сајту.
Ивана Крагуљ НУНС
