Србија према критеријуму куповне моћи становништва спада у најсиромашније земље Европе, објавио је данас Демостат позивајући се на податак да је вредност БДП по глави становника у Србији тек 52 одсто просека Европске уније, док у најсиромашнијој чланици ЕУ – Бугарској- тај удео 55 одсто. Поређења ради, Демостат наводи да Луксембург бележи проценат од 277 одсто од просека ЕУ, Ирска 221 одсто, Данска 133 одсто, Холандија 132 одсто, Шведска 123 одсто, Белгија 122 одсто, Аустрија 121 одсто а Немачка 119 одсто.
„Од Србије су успешније и земље региона које су чланице ЕУ, попут Словеније која остварује проценат од 90 одсто, Румуније са процентом од 73 одсто и Хрватске са процентом од 70 одсто. Од становника Србије већу куповну моћ имају и грађани Црне Горе, која није чланица ЕУ, са процентом од 61 одсто. Једина земља ЕУ са којом Србија колико толико може да се мери, иако је слабије пласирана и од ње, јесте Бугарска са 55 одсто, која иначе важи за најсиромашнију земљу чланицу тог блока“, указао је Демостат у анализи.
Потрошња по глави становника показује да је она у Србији већа само у земљама региона као што су Македонија са 44 одсто, Босна и Херцеговина 43 одсто и Албанија са просеком 40 одсто у односу на просек ЕУ.
„То што Србија спада у најсиромашније земље на Старом континенту не треба да чуди ни мало. Наиме, чак око 700 хиљада запослених прима минималну зараду чија је вредност око 35.000 динара. Колико је то мало показује податак да минимална потрошачка корпа у Србији износи око 42 хиљаде динара. Скоро половина запослених у Србији прима плате које су мање од 50.000 динара, што је знатно ниже од званичне просечне плате у земљи процењене на око 600 евра“, стоји у Демостатовој анализи.
Епилог без епилога
„Видимо да има разумевања државе, пренели смо наше статвове, главни проблем је одлазак на две године у иностранство, пренели смо премијерки да то не може нико да прихвати, дали смо неке идеје, очекујемо да држава и Стелантис изађу са конкретним решењима у писаној форми. Стелантис је тежак преговарач и требаће много времена да се ово реши. Они имају свој начин како раде, а ми као радници нећемо да пристанемо ни на једну солуцију која нам не одговара. Кад нам се понуде конкретна решења у писаној форми тек тада можемо да причамо. Само једна ставка је решена, ко оде да ради у иностранство њега чека сигуран посао. Разјаснили смо да ће бити неке производње 2024“, рекао је Игор Анђић из синдиката „Независност“.
Зоран Миљковић из Самосталног синдиката „Фијат пластик“ је рекао да су направљени помаци, „солидни у одређеним ставкама, али у некима не“. Далеко је од одброг и крајњег решења, каже.
„Влада ће да настави са Стелантисом, премијерка је рекла да ће доћи у Крагујевац да дефинишемо основну платформу. Најбитније је да што мање људи остане без посла, а и ти који остану да добију достојне отпремнине. Радници Фијата неће бити позивани до 20. јуна на изјашњавање и ми имамо врмеена да се договоримо о одредбама. Када буде коначна платформа, донећемо одлуке шта и како даље. Кад дође премијерка у Крагујевац, знаћемо на чему смо. Најгора ствар је што је 500 људи вишак и они ће морати да оду уз социјални програм и отпремнине“, рекао је Миљковић.
