Почетна » Међународни дан борбе против некажњивости напада на новинаре: У 2020. забележена 163 напада

Међународни дан борбе против некажњивости напада на новинаре: У 2020. забележена 163 напада

од admin
0 коментар

 

Од 163 напада, према речима Ђурића, 27 је физичких напада на медијске раднике, 10 напада на имовину, док је регистровано и 45 различитих претњи лицем у лице, телефоном и преко друштвених мрежа.

„Имамо 81 притисак – инцидентни догађај који није класификован као кривично дело, или је на граници или је нека врста блажег притиска. Углавном су то неки облици таргетирања, а велики број је од стране представника власти. Чини се да они већ знају где је та граница између кривичног дела и притиска“, рекао је Ђурић.

Додаје да је у извештају Републичког јавног тужилаштва Сталној радној групи за безбедност новинара у периоду од 1. јануара до 30. септембра наведено да је тужилаштво формирало 30 предмета на основу поднетих кривичних пријава која су извршена на штету безбедности новинара и медијских радника.

„Од наведеног броја коначна одлука је донета у осам предмета од чега су у два предмета донете правоснажне осуђујуће пресуде, у два случаја донета је одлука да се против малолетних пријављених лица не покрене поступак, у три предмета донето је решење о одбачају кривичне пријаве, док је у једном предмету донета белешка да нема места покретању кривичног поступка“, истиче Ђурић.

 

Министарство позивало надлежне институције да утврде пуну истину о нападима на новинаре

 

Министарство културе и информисања, поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима, који се обележава данас, наводи да је „неопходно посветити још више пажње питању безбедности новинара, као и свестраном унапређењу окружења у којем обављају своју професионалну дужност“.

„Позивамо на даљи предан рад надлежних институција како би се утврдила пуна истина о свим случајевима напада на новинаре, као и расветљавању и решавању убистава новинара Славка Ћурувије, Милана Пантића и Даде Вујасиновић“, наводи се у саопштењу Министарства културе и информисања.

Министарство овим поводом наглашава да се залаже за неговање и јачање слободе протока информација и „подсећа на значај одговорности, објективности и професионалности свих учесника у процесу јавног информисања, како медија, тако и носилаца јавних функција.

УНС је данас упозорио да број напада на новинаре у Србији расте, упозоравајући да претње, говор мржње, покушаји дискредитација и притисци долазе не само од центара моћи, него и од самих колега.

„Толико међусобних оптужби и увреда међу новинарима није забележено од деведесетих година прошлог века. УНС зато очекује ефикасно покретање, али и окончање судских процеса за убиства и нападе на новинаре, чиме ће бити послата недвосмислена порука да бројни случајеве неће остати некажњени“, наведено је у саопштењу.

То новинарско удружење је навело да је паљење куће Милана Јовановића из портала Жиг инфо најтежи напад на новинара у последњих десетак година због чега УНС сматра да ће пресуда у том процесу бити јасан показатељ како се кажњавају налогодавци и директни починиоци за злочине над новинарима.

„УНС очекује правду пред судом за нашег колегу Јовановића као позитивну и охрабрујућу поруку за новинаре, али и читаво друштво. После несреће новинар Жиг инфа Милан Јовановић и његова супруга доживљавају на процесу понижавање и малтретирање, а правосудни систем не познаје додатну трауму коју на судјењу доживљавају“, додаје УНС.

УНС је поменуо већи број случајева напада на новинаре из претходног периода, али и подсетио да је ову годину обележило и драстично насиље над новинарима и медијским радницима на демонстрацијама у јулу у Београду, због чега је додао да очекује да ће тужилаштво истражити сваки случај.

Веран Матић, председник Комисије за истраге о убијеним новинарима и члан Сталне радне групе за безбедност новинара у ауторском тексту за портај јавнисервис.нет истиче да се на примерима суђења за убиство Славка Ћурувије и за паљење куће Милану Јовановићу најбоље се можемо уверити колико је тешко направити помаке када је реч о санкционисању убистава новинара, различитих врста напада.

„И када дође до суђења, бројне опструкције ометају да се постигне правда. Данас ће бити објављени подаци који говоре о домаћим и светским трендовима у броју убијених новинара, оних који су у затворима, о проценту решених случајева, и видећемо да нема битнијих помака: имамо решено убиство Славка Ћурувије, првостепену пресуду на укупно сто година затвора, враћено на ново суђење које је у току; случај убиства Милана Пантића, са интензивном истрагом али и са одбијањем Тужилаштва за организовани криминал да преузме решавање овог случаја, случај Даде Вујасиновић у којем су у највећој мери исцрпљене могућности истраге јер је због занемаривања случаја, петнаестогодишњег вођења као самоубиства (али истрага остаје и даље отворена), нерешен случај покушаја атентата на Дејана Анастасијевића, пребијање Ивана Нинића итд…“, навео је Матић.

Одбор за заштиту људских права Генералне скупштине Уједињених нација 18. децембра 2013. године усвојио је предлог да 2. новембар буде Међународни дан заштите новинара. На тај дан, 2013. године новинари француског Радија Франс интернешнал Жислен Дипон и Клод Верлон убијени су у Малију.

 

Пашалић: Новинари раде под притисцима

 

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да новинари у Србији већ више година раде у тешким условима, неретко изложени физичким и вербалним нападима, и најавио да ће јединствена база података о нападима на новинаре, коју ова институција прави са струковним удружењима и синдикатима, представљати једну врсту системске подршке, саопштено је из канцеларије Заштитника грађана.

Пашалић је рекао да је „више пута упозоравао на лоше стање у медијима и тражио да се казне одговорни за претње и нападе на новинаре, чији су положај и рад посебно отежани у условима актуелне пандемије“.
„Такође, убиства и физички напади на новинаре и њихову имовину већ дуги низ година нису решени“, рекао је Пашалић поводом 2. новембра, Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима.
Он је навео да су надлежне институције дужне да створе безбедно окружење за рад новинара, као и да база података коју прави Заштитник грађана представља само један од корака у том правцу.

 

 

Извор: Бета, Јавнисервис.нет, Инсајдер, Нунс

 

Можда ти се свиди

Оставите коментар