Менструално сиромаштво, односно немогућност жена и девојака да приуште менструалне производе (улошке, тампоне, чашице или лекове за ублажавање болова током менструације), важна је и често игнорисана криза јавног здравља у Србији, али и нашем региону. Из Женске иницијативе нам наводе податак да поједина истраживања показују да жене током живота на тампоне и улошке потроше најмање 213.000 динара, а за тај износ могу да се купе скоро два квадрата стана у Београду.
На месечном нивоу се широм света око 500 милиона жена и девојчица суочава са проблемом менструалног сиромаштва, показују подаци Светске банке.
Према писању Medical News Today-a, процењује се да 16,9 милиона жена у Сједињеним Америчким Државама живи у сиромаштву, а од тога две трећине имају искуства ментруалног сиромаштва. Како у САД-у има много жена које морају да бирају између хране и хигијенских производа, поставља се питање какво је стање у тек мање развијеним земљама.
Просечна цена једног улошка у Србији је 16 динара, док је цена паковања 213 динара. Према подацима Gender Knowledge Hub-a, свака жена годишње на хигијенске производе потроши између шест и девет хиљада динара у зависности да ли користе улошке или тампоне.
Овај износ представља свакако удар на буџет жена, које због менструације, која није њихов избор, већ природни процес. Иако више хиљада динара годишње за неке не делује тако драматично, ваља се осврнути и на податак да жене у Србији зарађују 8,8 одсто мање од мушкараца, теже се запошљавају и лакше добијају отказ, показује податак Републичког завода за статистику у издању „Жене и мушкарци у Србији 2020“.
Оне такође чине већину у слабије плаћеним професијама попут здравства, просвете, и социјалне заштите. Жене заузимају само 33 одсто руководећих позиција, а у њиховом власништву је 25 одсто некретнина.
it was fun to create!,Image: 512493237, License: Royalty-free, Restrictions: , Model Release: no, Credit line: sleepyfellow / Alamy / Alamy / Profimedia
Велики удео у овај годишњи износ за ментруалне производе имају и порези. Тако у Србији на ове производе наплаћује ПДВ у висини од 20 посто, што значи да се они воде као луксузни производи за разлику од компјутера или смештаја у хотелима који се опорезују са десет посто. Управо зато је Gender Knowledge Hub покренуо иницијативу да се ПДВ смањи на пет посто.
Иначе, према подацима из 2019. године, у САД-у се за разлику од Србије порези на менструалне производе крећу од 4,7 до десет посто.
Неке жене уместо уложака и тампона користе крпе, салвете, вату…
Иако за Србију немамо истраживање о менструалном сиромаштву, у суседној Хрватској је Удружење за људска права и грађанску партиципацију спровело истраживање у октобру 2020. године у оквиру пројекта „Тетка Периода“ на више од 6.000 жена, а реузултати су поражавајући, што оправдано повлачи страх да је ситуација слична и код нас.
Према резултатима овог хрватског истраживања, чак 36 посто жена је одговорило да им се догађало да морају да купују мање квалитетне менструалне производе због њихове цене. Више од 10 посто испитаница је навело да им се догађа да немају довољно хигијенских производа да могу да их промене кад год желе, а скоро 12 посто не може да приушти ове производе.
Због немогућности да приуште ове производе, скоро четири посто испитаних жена у Хрватској је навео да им се догађа да користе импровизована средства, од којих 3,1 посто понекад, а 0,5 одсто често.
Међу тим импровизованим средствима, испитане жене су навеле да највише користе тоалетни папир, а део је навео да користи комаде тканине, крпе, газу, марамице, вату, пешкир, дечје пелене, чарапе, салвете, завој….
Менструално сиромаштво оставља бројне последице
Само менструално сиромаштво може довести до бројних последица, а оне могу бити физичке, здравствене, социјалне или психолошке. Тако ово сиромаштво повећава ризик за различита обољења, те самим тим угрожава репродуктивно здравље, пишу медицински портали.
Како пише Medical News Today, менструално сиромаштво често чини да се девојке и жене осећају непријатно и стресно, те самим тим утиче на ментално здравље особе. Оно може узроковати и да особа избегава да иде у школу или на посао због непријатног осећаја.
Особе које користе алтернативне производе и замене стављају себе у ризик од могућих инфекција, а дугорочно коришћење може бити опасно по здравље.
На психолошком нивоу ова врста сиромаштва може довести до анксиозности и повећање нивоа стреса, а самим тим и на социјални живот девојке или жене.
Како се борити против менструалног сиромаштва?
Као један од примера како се треба борити против менструалног сиромаштва јесте управо смањење пореза на ове хигијенске производе, истичу стручњакиње.
„Смањење пореза би био један од добрих примера на који начин бисмо могли да смањимо менструално сиромаштво. ББЦ је имао интересантно истраживање које каже да калкулатор показује да жена за живота на тампоне и улошке потроши најмање 213.000 динара. За нешто мање од 2.000 евра, колико просечно потроши жена само на улошке и тампоне током живота, у Србији могу да се купе скоро па два квадрата стана и то у Београду“, наводе у Женској иницијативи за портал Нова.рс.
Са смањењем ПДВ-а као мером борбе сагласна је и Вишња Баћановић из Gender Knowledge Hub-a.
Она у разговору за портал Нова.рс предлаже неколико решења у борби против менструалног сиромаштва. Једно од решења је смањења ПДВ-а, које је, како оцењује наша саговорница, више симболичка порука и представља препознавање основних потреба жена.
Други предлог је увођење бесплатних хигијенских производа у средњим школама, што је, како наводи Баћановић, усмерено и ка смањењу табуизације менструације и тиме опет видљивости потреба жена и девојака.
„Такође, то је и унапређења јавног здравља и хигијенских навика, тиме што ће улошци и тампони бити доступни, али надамо се и унапређени услови у смислу тоалета, воде и сапуна у средњим школама“, оцењује она.
Наша саговорница наводи и да улошци и тампони треба да буду доступни у јавним просторима, женама које не могу да их приуште или им затребају, а немају их код себе, као што су аутобуске и железничке станице, градски тргови, паркови.
„Неке земље, као што је Шкотска увеле су ове мере. Тренутно радимо на израчунавању цене коју би требало да плате, у овом случају локалне самоуправе, да би се нека од ових решења имплементирала. Такође у Ријеци су активисткиње избориле бесплатне менструалне производе у основним школама. У Словенији су активисткиње у сарадњи са парламентаркама извојевале смањење ПДВ-а“, изјавила је Баћановић.
Менструално сиромаштво – табу или не?
Вишња Баћановић оцењује да тема менструалног сиромаштва није била присутна тема у јавности или бар не у толикој мери пре њихове кампање.
„Не ради се само о менструалном сиромаштву, него о томе да су основне хигијенске потребе жена невидљиве. Да је женско искуство генерално невидљиво, од неплаћеног и невидљивог рада у домаћинству, до сексуалног насиља, преко насиља у породилиштима, које је тек однедавно тема, опет захваљујући женским организацијама, које су и насиље према женама довеле на јавну агенду. Исто тако да се менструација улепшава, да се тиме настоји учинити невидљивом“, наводи она и додаје:
„Ми желимо овом кампањом да тему менструалног сиромаштва, доступности ових производа, учинимо тему видљивијом и да допринесемо детабуизацији менструације. Осим тога да унапредимо доступност менструалних производа женама и девојчицама којима су потребни.“
У Женској иницијативи кажу да људи у законодавној и извршној власти постају свеснији менструалног сиромаштва као и потребе за смањењем истог, али оцењују да је процес спор.
„Верујемо да ћемо моћи у једном тренутку да освестимо све релевантне институције да ово није хир и луксуз већ потреба“, додају они.
Уколико се проблем менструалног сиромаштва посматра из шире перспективе, Женска иницијатива истиче да се онда долази и до теме сексуалог образовања, што је још један табу у нашем друштву.
„У последице можемо свакако убрајати утицаје на здравље девојчица и жена, како физичког тако и менталног, сексуално насиље, дискриминација на радном месту, па до рака грлића материце. Управо зато је наша дужност да се боримо за боље услове жена у нашем друштву и прилагодимо различита окружења, попут факултета на којима студенткиње проводе велики део времена током школовања. Тако се и родила идеја о иницијативи за бесплатне хигијенске улошке на Филозофском факултету“, наводе у овој иницијативи.
Због родне дискриминације жене производ истог квалитета плаћају више од мушкараца
То колико су жене рањиве на светском тржишту, показује и пример пинк такси, односно родне дискриминације код куповине производа, па тако мушкарци и жене за производ истог квалитета плаћају различито, где жене морају да издвоје више новца од мушкараца.
Једно америчко истраживање Одељења за потрошачка питања града Њујорка показало је, поредећи цену више од 800 производа, да жене у просеку плаћају седам посто више за производе истог квалитета него мушкарци.
Анкета на новосадском факултету: 13 одсто студенткиња мора да бира између менструалних производа и основних животних потреба
Женска иницијатива је спровела анкету међу студенткињама Филозофског факултета у Новом Саду. Од 1.205 девојака, 69 одсто њих је на питање које се односи на просечну цену менструалних производа, а које гласи „Како се осећаш поводом тога“ одговориле са „лоше“, 29 посто девојака са „равнодушно“, а један одсто са „добро“.
Женска иницијатива је настала 2021. године када су младе активисткиње Јелена Мирић, Јована Мрдаљ и Милица Секулић спровеле анкету на матичном факултету, и на тај начин успеле да крену у заговарачку кампању обезбеђивања бесплатних хигијенских уложака за своје колегинице.
Већина девојака сматра да је то много новца потрошено на менструалне производе, свега неколико одговора је било да није много новца. Неке девојке су навеле да купују производе када су на попусту и тако их гомилају и штеде.
На питање да ли имају довољно новца да себи редовно приуште лекове за смањење болова током менструације, од 1.193 девојака, њих 56 посто је одговорило да могу да их приуште, 34 одсто не користи ове лекове, а 10 посто девојака нема довољно новца за куповину поменутих лекова.
На питање да ли су се нашле у ситуацији да немају довољно новца за менструалне производе или да морају бирати између њих и основних животних потреба, од 1.176 девојака које су дале одговор, 13 посто није имало довољно новца, 26 одсто је морало да бира, док се 61 посто девојака није нашао ни у једној ситуацији.
Од 1.096 девојака које су одговориле на питање да ли су некада, због цене менструалних производа, морале да купе јефтинији бренд и штеде на квалитету, чак 65 посто девојка већ дуже време купују јефтинији бренд и штеде на квалитету, 25 одсто је понекад куповало јефтинији бренд и штедело, док се 9 посто девојка никад није нашло у тој ситуацији.
„Девојке су као сугестије навеле и увођење интимних влажних марамица, да улошци буду у тоалетима у корпицама или диспензерима, да се неколико уложака остави и у мушком тоалету због трансродних особа, да се укључе и остали факултети, постави план и да се обавештавају студенткиње о даљем току иницијатеиве, лепљење стикера на улошке на којим ће писати број СОС женског центра…“
Александар Настевски Нова
