Он је подсетио да је пре неколико дана био крај јавног увида у планирана решења за нови метро, али се нада да још увек има „простора“ да градски планери уваже мишљење струке и опште јавности који су били „ускраћени“ код одлучивања.
Према његовим речима, законска је обавеза да се грађани консултују код инвестиционог дела градског и општинског буџета, па тако и да утичу у избору линија метроа које мора струка јасно да дефинише.
Јовановић је истакао да је генерални план метроа из 2012. године по први пут тако „драматично измењен у историји планирања метроа“ и упитао „зашто се не знају имена домаћих стручњака који су учествовали у пројектовању“.
„Цена по ранијем пројекту је била око 2,2 милијарде евра а сад је нарасла два и по пута, мада се не види квалитативни и технички искорак“, нагласио је Јовановић.
Некадашњи директор Сектора за саобраћај Урбанистичког завода Душан Милановић је указао да се коридори по предлогу Генералног урбанистичког плана (ГУП) и садашња решења увелико разликују.
Он је објасио да „густина корисника“, на једномо подручју, која се узима код планирања траса, обухвата становнике, потребе запослених и ученика и оценио да предложена решења заобилазе највећу густину док ранији планом линија пролази „њеним централним делом“.
Као пример је навео да коридор ГУП обухвата 37 образовних установа, од тога 19 факултета и 18 средњих школа а предложено решење укупно 18, од чега свега четири факултета.
„Метроом треба повезати саобраћајна чворишта, приградски, међуградски и међународни саобраћајем“, рекао је Милановић, наводећи да он то не види у предложеним решењима, али им је „константа пролазак кроз Београд на води“.
