Новинар Жиг инфо портала Милан Јовановић изјавио је данас, уочи јавне седнице Апелационог суда због првостепене пресуде за паљење куће у којој живи, да није оптимиста и да не очекује ништа добро после недавне одлуке у случају убиства власника Дневног телеграфа Славка Ћурувије.
Милан Јовановић је, на конференцији Асоцијације независних електронских медија, рекао да је у протеклих шест година „прошао голготу“ на 51 рочишту, на којима су и он и његов колега Жељко Маторчевић били дискредитовани и омаловажавани.
Према речима Јовановића, бивши председник општине Гроцка Драгољуб Симоновић, који је првостепено осуђен на шест година затвора као налогодавац, „опљачкао је ту општину и да су крали и за судове и тужиоце“.
Жао ми је што су медији подељени, на независне и на режимске, више личе на портпароле странака. Новинари нису што су некад били, а омражен је свако ко говори истину, рекао је Јовановић.
Адвокатица Круна Савић истакла је да је медијски мониторинг за прва три месеца ове године показао велики број претњи и притисака на медије, а година је почела са одузимањем личног Инстаграм профила новинарке Иване Милосављевић која је писала о кол-центру Српске напредне странке.
Наставило се са изопштавањем медија, непозивањем на конференције или одбијањем да одговарају на питања одређених редакција, као у случају градоначелника Београда Александра Шапића према редакцији Н1, додала је она.
Круна Савић подсетила је на случај Славка Ћурувије и одлуке Апелационог суда у фебруару, односно одбијања Тужилаштва за организовани криминал да прихвати случај убиства новинара Милана Пантића.
Потом су уследиле претње новинарима Динку Грухоњићу и Ани Лалић Хегедиш, односно случај новинарке Верице Маринчић, која је од изопштавања са догађаја општине Инђија дошла у ситуацију да је физички избаце из зграде, предочила је Круна Савић.
Медијски експерт Саша Мирковић најавио је да ће за неколико дана бити отворена јавна расправа о Акционом плану за примену Медијске стратегије, али је указао на лошу праксу да половина општина у Србији – од 160, није расписала конкурсе за пројектно суфинансирање медијског садржаја од јавног интереса, иако је законски рок за то 1. март.
Министарство информисања и телекомуникација на то није реаговало, иако су Законом о јавном информисању и медијима предвиђене и санкције, рекао је Мирковић.
Мирковић је додао да је Закон о електронским медијима предвиђа избор новог Савета РЕМ и очекује се да то уследи после конституисања новог сазива Скупштине Србије.
Ресорно Министарство би требало да се огласи и поводом ситуације да поједини функционери, попут Шапића, одбијају да одговарају на питања новинара, додао је Мирковић.
Председник Управног одбора АНЕМ Веран Матић поручио је да хајка на новинаре у Новом Саду, пре свега на рачун Ане Лалић и Динка Грухоњића, у највећој мери долази из сфере политике и брутална је без обзира што су и поједини политичари, укључујући председника Александра Вучића, то осудили.
Вербална осуда претњи са једне страње, а са друге стране снажна осуда политичких ставова наших колега дају простор за наставак хајке. Она долази из парламента, из извршне власти, из владајуће странке, из локалних власти и даје ветар у леђа људима склоним насиљу, упозорио је Матић.
Говорећи о прошлонедељном састанку Сталне радне групе за безбедност новинара с ресорним министром Михаилом Јовановићем, Матић је рекао да су министру пренели револт због чињенице да од јуна прошле године нису имали састанак у том формату и да је недопустиво да нису уследиле осуде претњи и насиља над новинарима.
АНЕМ је представио на конеренцији и „Лексикон лепо упакованих претњи“ као покушај да се измени Кривични законик који сада уско тумачи претње новинарима.
Foto: FoNet/Nenad Đorđević
