Захтев студената који су блокирали рад факултета због трагедије у Новом Саду у којој је страдало 15 особа да се Новак Ђоковић огласи поводом њихових захтева и његова каснија подршка поново је довела у центар пажње значај спортиста у Србији.
Гест најбољег тенисера света био је главна вест чак и на РТС-у, пренели су га неки медији у Европи и помогао је да се скрене пажња на оно што се догађа у Србији.
Ипак, историчар Милан Ст. Протић сматра да је погрешно тражити од спортиста да се изјашњавају о стварима које нису уско везане за оно чиме се баве и да је то, донекле, одраз инфантилности народа.
„Ми превише очекујемо од тих људи. Они су добри у томе што раде. Новак Ђоковић је најбољи играч тениса свих времена, али није за друго. Или Никола Јокић, он је најбољи кошаркаш на свету, али није за друго. Да су били за нешто друго они би то и радили. Онда ми преносимо то да зато што неко добро игра тенис или феноменално игра кошарку значи да се разуме у све и и да би био идеалан да води ову земљу. То је одраз инфантилности ове нације. Једно је то што је неко добар спортиста, глумац или математичар, али то не значи да су вични политици и наша очекивања су сувише велика. Знамо да школовање врхунских спортиста није било редовно и велико је питање шта су од школе завршили и како, и какво је њихово знање ван спорта којим се баве. Погрешно је тражити да се изјашњавају или им замерати што су се изјаснили овако или онако“, каже Протић за Данас.
Он додаје да инсистирање Српске напредне странке да у своје редове доведе спортисте није изум тренутно владајуће партије и да је видљиво да им ова дугогодишња маркетиншка акција посустаје.
У 2024. СНС није потписао уговоре са већим бројем спортиста, па су чак морали да у партију учлане бившег словеначког рукометаша Рената Вугринеца, али су уз њега додали Стефана Митровића, још једног у низу ватерполиста. Ипак, у 2023. „СНС екипи” у којој су се, између осталих, већ налазили Радмило Мишовић, Зоран Славнић, Ђорђе Гагић, Ивица Краљ, Светлана Китић, Зоран Гајић и Ђула Мештер, прикључили су се Жељко Ребрача, Дејан Томашевић, Илије Лупулеску, Ратко Радовановић и Јанко Типсаревић.
Протић подсетио на позитивне примере Рајка Митића и Милоша Милутиновића
„То је стара прича, спортисти су и у Титово време морали да се учлањују у Савез комуниста, а они који то нису чинили имали су разних проблема. Рецимо, Рајко Митић и Милош Милутиновић, чувени фудбалери Звезде, односно Партизана то нису урадили, али многи други јесу зато што се то од њих очекивало и њихове каријере у доброј мери су од тога зависиле. Тако је и данас – они су врхунски у томе што им је таленат и њихово опредељење дало, нису баш вични другим стварима. Онда та њихова упрошћена слика света неминовно их води у загрљај власти, ко год то био. Овима који су осредњи, али и ови који су озбиљне паре зарадили могу да добију одређене бенефиције које су им битне. Нисам приметио да је неки спортиста првог реда приступио владајућој странци, то су, углавном, они који су били просечни или исподпросечни, а очекују да као чланови владајуће номенклатуре од тога имају одређене користи, да ли тако што добијају функције по савезима, клубовима или имају неке пословне везе и интересе који зависе од владајуће гарнитуре“, објашњава Протић.
На претходним изборима многи спортисти и спортски функционери потписали су подршку листи СНС, а једно од највећих изненађења било је и име Николе Јокића.
„Оно што ја видим је да, не само спортисти који су стекли одређени иметак или име у иностранству имају двоструку природу, двоструки карактер. На један начин се понашају кад су у иностранству, у срединама у којима су играли. Често имају и њихова држављанства и понашају се у складу са тамошњим правилима, прописима, законима и врло их поштују, а кад дођу овде прилагоде се овдашњим условима. Воле овде да инвестирају, нарочито они који су зарадили озбиљније паре, зато што су у Србији услови за инвестирање много повољнији и зависе од добре воље власти, која је према њима благонаклона, него кад би те паре уложили тамо где су у највећем делу каријере играли. Код спортиста је то највидљивије, али је приметно и код наших људи који су дуго живели на Западу па се вратили овде – на један начин се понашају тамо, а на други начин овде. Најбаналнији пример је то да поштују саобраћајне прописе до границе са Србијом, а како уђу овде крену да дивљају. То важи и за спортисте“, закључио је Протић.
Amir Hamzagić/Nova.rs
